Прича о образовању почиње још у средњовјековној Србији када су се људи описмењавали у оквиру цркве.

Манастири попут Сопоћана, Пећке патријаршије и Студенице представљали су најважније институције образовања. Мушка дјеца могла су да се образују и код свештенства у својој парохији. Училишта су, такође, постојала у већим насељима и при дворовима богатијих властелина, а највише пажње било је посвећено писању и читању. Од таквих далеких почетака настајале су прве основне школе у Србији, да би се дошло до тога да је основна школа обавезни ниво образовања.

Како је већ познато српски народ се кроз историју сусретао са много изазова. Послије великих сеоба према територији Аустрије, народ је трпио снажан притисак католичке цркве. У том периоду Русија је одиграла важну улогу у одбрани народа од покрштавања јер је из ове државе у трећој деценији 18. вијека у Србију дошао велики број учитеља. Управо су они створили темеље за каснији развој образовног система у Србији.

У првој половини 18. вијека у Београду је радила Мала грчка школа, која је функционисала у оквиру митрополитовог двора, смјештеног покрај Саборне цркве. Финансирали су је грчки трговци из Београда чија су дјеца похађала школу. Међутим, доласком Аустријанаца у Београд Грци су масовно почели да се исељавају, па је школи претило затварање.

Спас је услиједио након реаговања тадашњег митрополита Мојсија Петровића који ангажује 1718. године Грка Герасима да учи српску дјецу.

Школа доживљава нову кризу када је 1739. године потписан Београдски мир. Са повратком Турака на власт школа је угашена, а Митрополитов двор у међувремну урушен. Школа почиње поново да ради 1809. године у приземљу зграде у којој је данас смјештен Музеј Вука и Доситеја, да би свега неколико година касније поново добила локацију у близини Саборне цркве.

А с новим почетком дошло је и ново име – Школа код Саборне цркве. Иначе, важно је напоменути да је школа у прошлости више пута мијењала име: Основна мушка и женска школа, затим између два свјетска рата Основна школа „Краља Петра“, па Основна школа број један, Основна школа „Браћа Рибар“, да би од 1993. године добила име које и данас носи – Основна школа „Краљ Петар Први“.

Многи великани су били или учитељи или ђаци ове школе – Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Краљ Петар Први Карађорђевић, Стеван Стојановић Мокрањац, Михајло Петровић – Алас, Марко и Алекса Челебоновић, Моша Пијаде, Јурица и Лола Рибар, Ружица Сокић, Никола Симић, Миња Субота, Владета Јеротић, Светозар Глигорић, Зоран Славнић, Драган Капичић и многи други.