Монах Арсеније, игуман манастира Рибница код Мионица, бесједио је на тему породичног проклетства којим се модеран човјек у данашње вријеме ријетко бави.

Монах Арсеније

Већина наших предака некада је врло водила рачуна да се понаша узорно, морално, да добро враћа добрим и не чини зло. Међутим, модерна времена много су тога промијенила па се о овој теми ријетко говори.

Међутим, монах Арсеније постојање таквог нечег не доводи у питање.

Он каже да тај неко ко се родио с породичним проклетством од прабабе, прадеде, чукундеде који је направио неко зло, „истина је да се од те породице склонио Бог“.

– Онај који је смирен он носи Христа у себи. Неће моћи сви да постигну тај идеал великог поста, великих подвига, великог идеала – то је чињеница. Али Христос није донио то као идеал – бдијење, глад, жеђ, молитва. Идеал који је Христос донио је смирење. Смирена спознаја да сам слаб човјек. И на тај начин, „Ко се сам унизује, тај ће се узвисити“. Самим тим признањем себи да сам слаб, ограничен човјек, је већ велика ствар – говори отац Арсеније Јовановић.

Свима је допуштено да кажу – ја не могу да постигнем много, прихватам оно што је моја мјера. А Луциферова мјера је – увијек буди бољи од других, увијек буди изнад других, никад се не задовољи и чак лажи, одглуми да си бољи.

– И ми сви глумимо. Сви имамо улоге. Сви глумимо на Фејсбуку, постављамо своје најбоље фотографије, своје најљепше мисли. А онда када упознамо дјевојку у природи и видимо да није тако лијепа, или тако паметна као што се приказивала на Фејсбуку, кажемо „ти си мене преварила“.

Један Србин не може да се покори паметнијем сународнику. Иако зна да је он паметнији и бољи, он не може да се покори. И умјесто да каже „брате, ти си од мене способнији, води, ја ћу бити уз тебе – бићемо јачи заједно“. Не, ми ћемо се борити док га не оборимо. Ми не допуштамо бољима да нас воде.

– Луцифер има широку палету могућности да нас превари. И он то ради. Али коначну превару Христос неће да допусти. Никад нас Луцифер неће преварити ако ми то сами не допустимо. Бог хоће слободну вољу. Незнање се рачуна као велики гријех. Нама је дато да се учимо цијелог живота. Ако се нисмо научили Светом писму то је гријех. Онда можемо бити преварени. Зато, чуда су још увијек могућа.

– Кад човјек стекне љубав у срцу, он онда воли све људе – то је велики подвиг који се стиче кроз смирење. Кроз велики труд и то је тај идеал. Ми носимо посљедице од првородног гријеха. Не, нисмо криви због тога, али носимо посљедице. Тај неко ко се родио са породичним проклетством од прабабе, прадеде, чукундеде који је направио неко зло, истина је да се од те породице склонио Бог. Онда наступа та демонска сила која тиранише потомство. Почињу да се рађају дјеца која су незгодна, намћораста, непослушна – каже Арсеније.

Монах Арсенија потом објашњава:

– То дијете оде од куће постане криминалац. То се дешава јер демонска сила стиче власт и удара по оној дјеци која су рањивија, осјетљивија. Демон приступа баш таквима који могу бити велики. Да случајно тај велики не би човјечанство наградили нечим великим, Луцифер им приступа и води их на своју страну. Такви људи пострадају и бивају то што бивају – наводи он.