Далеке 1989. године преминуо је један од највећих српских вајара, Небојша Митрић. Он је овјековечио многе знамените личности, а посљедње дјело му је крст на Храму Светог Саве на Врачару.

Иза позлаћеног крста на централној куполи Храма Светог Саве на Врачару, постављеног у августу 1989. године, остала је трагична прича о једном од најбољих вајара своје генерације Небојши Митрићу. Митрић је само двадесетак дана након постављања крста одузео себи живот, а у његовој биографији, поред бројних врхунских вајарских дјела, уписана је и необична прича о томе да је као дјете преживео Холокауст.

– Када су нацисти водили Јевреје у логор Сајмиште, Небојшина мајка успјела је да га сакрије испод тезге обућарске радње у Бранковој улици и тако му спасла живот. Породица му је касније убијена, а њему је презиме промијењено у Митрић, по власнику обућарске радње који га је усвојио – почиње причу Миодраг Роган, о свом колеги вајару, који је извршио самоубиство само неколико недјеља послије постављања његове креације, импознатног крста на централну куполу Храма Светог Саве.

Домишљатост једне мајке у мрачним временима светске историје, у Другом свјетском рату, успјела је да спаси Небојшу који је тада имао 12 година и јеврејско име.

– У том хаосу, када су их водили у логор, мајка је успјела некако да га убаци у обућарску радњу “Митрић” где је он остао сакривен и тако се спасао. Мајка, отац, али и цијела фамилија су страдали у Сајмишту. Обућар Митрић га је прихватио као свог сина, дао му своје презиме, тако да је Небојша одрастао међу Србима. Како је растао, постепено је заборавио пакао кроз који је прошао са својом породицом и постао један од најцјењенијих вајара – прича чувени вајар Миодраг Роган.

Митрић је након основне и средње школе дипломирао на Академији примењених умјетности, а Роган га је упознао преко свог професора Мирољуба Стаменковића којем је он био ментор. Тада је сазнао потресне детаље из Митрићевог детињства. Међутим, иако је стасао у надасве доброг човјека, али и једног од најцјењенијих вајара у Србији, Небојша Митрић је трагично завршио.

Наиме, он је извршио самоубиство у августу 1989. године, само двадесетак дана након што је постављен импозантан крст на централној куполи Храма Светог Саве. Иако су бројни умјетници из цијелог свијета хвалили његово ремек-дјело, са друге стране услиједиле су критике дјела тадашње јавности.

– Пуцао је у себе пиштољем у Палмотићевој улици. Након тога, његова супруга продала је кућу и вратила се у Словенију – присећа се Роган, објавио је Еспресо.

“Био је несвакидашњи таленат”

О неприкосновеном таленту академског вајара говоре његова дјела, од крста на Храму до бисте деспота Стефана Лазаревића на Калемегдану. Заслужан је за фигуре многих српских историјских личности, као и личности из свијета културе, док се у Палати федерације налазе двије собе препуне његових дјела.

– Био је несвакидашњи таленат и много је утицао на српску примењену скулптуру. Захвљајући њему је на Факултету примјењених умјетности уведен предмет “плакета и ситна пластика”. Он је легенда о којој се, нажалост, мало зна. Митрић је за свој рад добио је више награда и признања попут награде за скултптуру Октобарског салона у Београду и других. Аутор је и многих медаља, а његов посљедњи ставаралачки подухват је био крст за куполу на врачарском Храму Светог Саве.