„Мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост,“ говорио је Патријарх Павле.

Данас се навршава 13 година од смрти патријарха Павла који је преминуо на Војномедицинској академији у 96. години.

Велика је била туга српског народа тих дана, али велика и срећа што смо таквог човјека „живог свеца“ имали за свог патријарха, подсјећа Курир Стил.

Осим небројено много анегдоти, патријарх српски господин Павле оставио нам је у аманет и ове мудрости:

Чувајмо се нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

Kада бих био посљедњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.

Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовјештво.

Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

Није важно ко одакле потиче, него у шта израсте.

Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувијек.

Љубав је највиша врлина. Све што човјек дијели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.

Не заборавимо никада да је зло увијек кратког вијека и само наизглед успјешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.

Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.

Kад се човјек роди, цијели свијет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цијели свијет плаче, а само он се радује.

И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоће, ал ‘да ме понизи нема човјека на овом свијету, сем једног, а то сам ја. Kад то зна човјек има стабилност.

Нема човјека без гријеха, нити без доброг дјела.

Мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.

Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.

Kада би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.

Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Kада волиш неког без икакве логике. То је и права слобода.

Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.

Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цијепа и дијели.

Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.

Да је и свима нама, као људима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Никад није било лако бити човјек међу људима