НОВОСТИ

НА САХРАНУ ИМ ДОШЛИ И НЕПРИЈАТЕЉИ Меша Селимовић написао сценарио за филм о храбрим официрима |

БОРИО СЕ ТРИ ГОДИНЕ, ПА ЗАМАЛО ПОГИНУО ДВА ДАНА ПРЕД КРАЈ РАТА За све криви трубачи! |

НЕУСПЈЕЛИ ПОКУШАЈ БИВШЕГ ВАТРОГАСЦА ДА УБИЈЕ КРАЉА МИЛАНА: Један од преврата на породицу Обреновић, ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ |

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПЈЕСМА Пјевало је 3.000 затвореника, до назлогласнијег логора стигло само њих 2.000, а многи га нису преживјели |

ОНО ШТО ЈЕ ОН УРАДИО ТОКОМ БОМБАРДОВАЊА 6. АПРИЛА МОРА ДА УЂЕ У СВЕ УЏБЕНИКЕ Српски “Индијана Џоунс” био је свештеник |

Сјећате ли се „ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ“: Да са њом у руци трче имали су привилегију само најбољи у свом селу |

ЦРВЕНО ЦВИЈЕЋЕ ИЗНИКЛО ИЗ ЗЕМЉЕ НАТОПЉЕНЕ КРВЉУ СРПСКИХ ЈУНАКА |

ОД СОЦИЈАЛИСТЕ ДО КОНЗЕРВАТИВЦА: Како је политички живот Николе Пашића био ПУН ОБРТА |

Шта све крије „Палата Србија“ унутар својих зидина? Изазива одушевљење свих који прођу поред ње |

ЗАШТО ЈЕ ДРАЖА УБИЈЕН БАШ 17. ЈУЛА И КОМЕ СУ У 3 ПРИМЈЕРКА ПОСЛАЛИ ФОТОГРАФИЈУ МРТВОГ МИХАИЛОВИЋА? Најбоље чувана тајна ликвидације четничког вође |

На Гувну служен парастос за убијене Србе у „Олуји“

04/08/2023

У Дрвару је данас служен парастос и положени су вијенци код спомен-обиљежја Гувно поводом 28 године од страдања и прогона Срба у погрому „Олуја“.

 

Начелница општине Дрвар Душица Рунић рекла је да Крајишници никада неће заборавити страшан злочин које су хрватске снаге починиле над Србима из Крајине, Лике, Далмације и Кордуна августа 1995. године.

 

Више од стотину Дрварчана окупило се данас на Гувну гдје су одали почаст убијеним Србима, међу пристинима били су Рунићева, те начелници општина Источни Дрвар Милка Иванковић, шеф конзуларне Канцеларије Србије у Дрвару Југослав Ђорђевић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић.

 

Присуствовали су и чланови делегација борачке организације Дрвар, Источни Дрвар, Министарства правосуђа Ливањског кантона, као и политичких странака СНСД и СНП.

 

Погром Срба у „Олуји“ почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

 

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

 

Према подацима Веритаса, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

 

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести