Прве НАТО бомбе пале су у близини Слатине, недалеко од Приштине, а тим поводом испред крста у дворишту Дома културе у Грачаници служен је помен страдалима.

Помен су, у присуству великог броја грађана, служили свештеници Дарко Маринковић и Јован Цветковић.

Уз позив да се бомбардовање никада и никоме не понови, Срби окупљени у Грачаници су поручили да ће, без обзира на гето у коме живе, остати на својим огњиштима, али да никада неће заборавити неправду која им је учињена.

„Памћења покољења сажета су у овај садашњи моменат када на ове тужне годишњице, поносно и ћутке стојимо и сјећамо се како је то живјети у слободи“, рекла је директорка Народне библиотеке у Грачаници Бранкица Костић и запитала се „зар су и дјеца била легитимни циљеви бомбардовања“.

„Дјецу вам нећемо опростити“, поручила је Костићева.

Начелник Косовског округа Срђан Поповић подсјећа да се данас о односима Београда и Приштине разговара деценијима.

„Да смо и тада разговарали, као и сада, не би страдала Милица Ракић, не би било протјераних Срба, не би знали какав је живот у енклави, не би било запаљених светиња, убијених и киднапованих Срба, Срби и Албанци би живјели заједно, као што су живјели и прије 99. године, у Приштини, Гњилану, Пећи, у Призрени, у свим већим мјестима“, рекла је она.

По међународним изворима, више од половине страдалих људи за вријеме бомбардовања погинуло је на Косову и Метохији.

Албанци о том дану нерадо причају, али јавно сматрају да је то „почетак њиховог ослобођења“, док се Срби са тугом и болом сјећају почетка бомбардовања, страха и неизвјесности, изгубљених чланова породице, пријатеља и рођака.