Велики српски празник сваке године се празнује 15. фебруара.

Сретење Господње је празник посвећен дану када је Богородица први пут довела Исуса Христа у храм да га посвети Богу и 15. фебруара га славе православни вјерници у Србији, Русији и у земљама у којима се Божић слави 7. јануара.

У богослужбеном календару овај празник обиљежава се црвеним словом од 4. вијека нове ере, а од 2002. године у Србији се слави као Дан државности. Сретење Господње је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља Исуса Христа са људима.

Сретење Господње је када је Симеон Богопримац примио Господа Исуса Христа на руке, подсјећа Курир стил.

По јеврејском закону, свако дијете је доношено у храм 40 дана послије рођења. Симеон Богопримац је био старац духовник, преводилац Светог писма. Kада је преводио текст пророка Исаије из Старог завјета, у коме је речено да ће дјевојка зачети и родити сина и наденути му име Емануил (С нама Бог) и кад је хтио да напише „млада жена“, анђео Господњи му је задржао руку и рекао да ће он за живота дочекати испуњење тог пророштва. И оно се испунило када је Богородица донијела бебу Исуса Христа у храм. Преко Симеона, сусрет са Исусом Христом је био сусрет људског рода са Богом у тијелу. То за хришћанство значи да се у Христу, као новом Адаму, сви искупљују из гријеха, сатане и смрти.

Предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји и о томе обавијестили цара Ирода. Увјерен да је то нови јеврејски цар, како су најавили пророци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије, послије чега је поубијано 14.000 мушких беба његовог узраста. Захваљујући упозорењу анђела божјег, Богородица је са малим Исусом отишла у Мисир и тако га спасла.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана 544. године. Тада је у Цариграду и околини владала епидемија куге која је дневно односила 5.000 живота, а пустош је направио и катастрофалан земљотрес у Антиохији. На Сретење су одржане масовне молитве и несреће су престале, па се од тога времена тај дан почео празновати као велики празник Господњи.

Сретење се увијек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради.

Постоји обичај да се на Сретење пале свијеће као симбол свјетлости и заштите дома од негативности. Такође, ваља однијети неколико свијећа у цркву да се освештају. Те свијеће се чувају у кући и пале у случају неке невоље. Пале се ако се разболи укућанин или домаћа животиња, и вјерује се да њен пламен и дим моментално лијече.