СРПСКИ краљ Стефан Урош други Милутин (1282-1321) по много чему је завриједио пажњу историчара. Био је успјешан владар, ратник и задужбинар, али се ипак у историјском памћењу одржао због контроверзног брака са византијском принцезом Симонидом. Тај (његов пети по реду) брак не би био уочљив да се не ради о великој старосној разлици међу супружницима.

У владарским и аристократским породицама подразумевало се, како у прошлости тако и данас, да свака принцеза својом удајом обезбиједи мир, пријатељство или савез са другом страном. Иако је у таквим случајевима најчашће бивало да будући супружници буду приближних година, историја биљежи и случајеве потпуно нескладних (формалних) бракова склапаних зарад постизања одређеног интереса.

Стога, романтична маштања о удаји за лијепог и осјећајног владара, заобишли су Симониду која није ни стигла да размиља о свом будућем изабранику када су је родитељи удали за српског краља Милутина.

У току трудноће палило се по 12 идентичних свијећа пред иконама 12 апостола. У тренутку рођења, по свијећи која посљедња догори, давано је име детету. Пошто се најдуже одржала свећа пред иконом Светог Петра, чије је првобитно (световно) име било Симон, будућа византијска принцеза понијела је уникатно име Симонида, име којим се никад раније нико није звао.

Симонидина велика жеља да обуче монашку ризу, испунила се одмах након Милутинове смрти, 29. октобра 1321. године. Постала је монахиња у манастиру Светог Андреје у Царигарду, гдје је сву своју љубав посветила Богу. У монашкој ризи живела је на византијском двору, наводи Нпортал.

О Симонидином брачном животу са Милутином није сачувано много докумената, тек неколико записа. Према споразуму, којим је српско-византијска граница повучена линијом Охрид-Штип-Велес, Симонида је требало да буде васпитана на српском двору све док не буде била довољно зрела да преузме брачне обавезе.

У средњем вијеку, младе племкиње су постајале пунољетне обично са 12 година и тада су најчешће удаване. По Пахимеровим ријечима, приликом првог сусрета Милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и Симониду дочекао „прије као господарицу, него као супругу“. Тај детаљ открива колико је Милутин, искусни политичар и прекаљени ратник, придавао овом браку. То је био први, а показаће се и једини брак, који је један српски владар склопио са ћерком византијског цара.

Краљ Милутин и Симонида

„Прича се да је због прекинутог детињства и несрећне ране удаје остала нероткиња и да је заувијек омрзла мушки род. Парадоксалано, једини мушкарац кога је до смрти искрено вољела, био је њен отац који ју је продао за мир“, пише Исидора Бјелица у књизи о српским краљицама.

Верује се да је умрла послије 1345. године. Њена необична судбина била је инспирација многим умјетницима, а љепота опјевана у пјесмама и приказана на многим фрескама и сликама. Фреска у манастиру Грачаница, на којој је лик српске краљице, надалеко је позната и спада у највредније.