Подигао је и обновио 42 манастира и цркве, више него сви Немањићи заједно.

Српска православна црква 12. новембра обиљежава празник посвећен Стефану Урошу другом Милутину Немањићу, односно Светом краљу Милутину.

Стефан Урош други Милутин Немањић био је краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку.

Рођен је око 1253, а умро 29. октобра 1321. у Неродимљу код Урошевца, на Косову и Метохији. Припадао је династији Немањића – био је млађи син краља Уроша првог, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског.

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине краљевина Србија је отпочела ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. успостављена граница на линији Охрид-Прилеп-Штип, чиме је српској држави прикључен сјеверни дио данашње Албаније и већи дио данашње Македоније. Поред тога, водио је успјешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и са Татарима.

Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички чинилац у региону, склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Женио се пет пута (посљедња супруга Симонида), и тако успио да сачува територије освојене у ратовима са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-насљедника Стефана као таоца, подсјећа Курир.

На српски двор, до тада скроман, увео је раскошан византијски протокол.

Подигао је и обновио већи број манастира и цркава – укупно 42 – више него сви Немањићи заједно: Грачаницу, Богородицу Љевишку, Краљеву цркву у Студеници, Богородицу Тројеручицу у Скопљу, Старо Нагоричане, манастирску цркву у Хиландару на Светој Гори и задужбина Бањску.

Због свог задужбинарског деловања Милутин је канонизован две и по године послије смрти и проглашен Светим краљем.