НОВОСТИ

ОТКРИВЕНА ТАЈНА ЧУВАНА ОД 1999. ГОДИНЕ: Србијанска ПВО је успјела да погоди и други “невидљиви“ авион Ф-117! |

СТРАВИЧНИ ЗЛОЧИНИ УСТАША У ОЛУЈИ! Свједочанства: “Мој отац је изгорио испред куће!“ |

БИТНЕ ФИГУРЕ: Ко су била два најближа човјека краља Александра Карађорђевића? |

ЕВО ЗАШТО НИЈЕ СТВОРЕНА ВЕЛИКА СРБИЈА, ВЕЋ КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА |

ПУТ У БЕСМРТНОСТ СРПСКЕ ВОЈСКЕ! Ево како је почело чувено повлачење преко Албаније у Првом свјетском рату |

КАКО ЈЕ ТИТО ПОСТАО НАСЉЕДНИК КАРАЂОРЂЕВИЋА И ПРЕВАРИО ВОЈНИКЕ Остали без полуга, јер им је обећао златне вц шоље! |

КАДА ГРЕШНИК ПРИЂЕ САВИНОЈ ВОДИ, ОНА ПРЕСТАЈЕ ДА ТЕЧЕ: О чудима ове светиње причају сви, па и народи других вјера |

ЈЕДАН ОД ПОТОМАКА АРЧИБАЛДА РАЈСА САЧУВАО НАЈВАЖНИЈУ СТВАР ЗА СРБЕ! Све ствари поклонио музеју, али не и ово… |

КО СУ ХЕРОЈИ, А КО НЕГАТИВЦИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЈЕСМАМА: Син главног одметника највећи српски јунак |

КРАЈИШНИК ОСНОВАО НАЈВЕЋИ СРПСКИ СПОРТСКИ КЛУБ! Невјероватно, али у једном дану успио да се такмичи у три спорта! |

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена

21/06/2026

У мјестима гдје су се рано почеле водити матичне књиге и гдје је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо гдје је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мијењајући се често.

Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мијењала. У данашње вријеме носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична.

Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…

Презимена су код нас најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према мјесту у којем породица живи или из којег се доселила.

На примјер, презимена попут Врачар, Касапић, Дрндар, Свирац, Чешљар, настала су према занимању оца, док има и оних данас нама смјешних презимена, која су у вријеме када су настала имала потпуно другачије значење, па је тако презиме Карагаће некада означавало човјека који носи црне панталоне, јер су се панталоне тада називале гаћама.

Српска презимена попут Заклан, Прдавица, Истинић, Лисичић, Гузина, Шарац, херцеговачког су поријекла и највјероватније су настала од надимака.

О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота.

Према једној, Срби који су живјели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин жељели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом промјене презимена, наводи Опанак.

Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.

Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести