НОВОСТИ

ИСТОРИЈСКО ПУТОВАЊЕ ЗЛАТОТКАНЕ ХАЉИНЕ! Свадбени поклон књегиње Љубице одолио вијековима – генерације га преносиле са кољена на кољено |

НА ХРВАТСКОМ ОСТРВУ САЧУВАНА ЈЕДИНА ФРЕСКА ПРВОГ СРПСКОГ КРАЉА! Цар Душан имао је само један захтјев, АЛИ… |

НАЈМЛАЂИ ДЈЕЧАК ИМАО САМО 12 ГОДИНА „Доста су свијету једне Шумарице“ |

ШТА ТЕСЛА КАЖЕ ЗА РЕЛГИЈСКЕ ПОУКЕ Одрастао је у породици преданих вјерника |

ШЕСТ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ ВЛАДАРКИ СРБИЈЕ! Једна је из лозе Немањића, друга, „Велика госпођа“, знала је да се обрачуна са опозицијом! |

ЗАШТО СЕ ТОЛИКО ЋУТАЛО? Побили 340 цивила, од тога 140 српске дјеце млађе од 14 година |

МАНАСТИР ОБНОВИО ДЈЕДА КРАЉИЦЕ ДРАГЕ МАШИН У четвртом гробу пронашли потпуно цијеле чудотворне мошти |

КРАЉЕВО УТОЧИШТЕ ПРИЈЕ ПОВЛАЧЕЊА Овдје се чувало Мирослављево јеванђеље, а Патријарх Павле је у два маха био монах |

ОСТРОГ НИЈЕ ЈЕДИНИ ХРИШЋАНСКИ МАНАСТИР УКЛЕСАН У СТИЈЕНИ Вјерује се да су на тим мјестима свеци Петар и Павле читали своје проповиједи |

ВЈЕЧНО МЈЕСТО ЛАЗАРЕВОГ КОСОВСКОГ ЈУНАКА Познат са слике Уроша Предића „Косовка девојка“ |

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена

21/06/2026

У мјестима гдје су се рано почеле водити матичне књиге и гдје је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо гдје је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мијењајући се често.

Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мијењала. У данашње вријеме носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична.

Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…

Презимена су код нас најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према мјесту у којем породица живи или из којег се доселила.

На примјер, презимена попут Врачар, Касапић, Дрндар, Свирац, Чешљар, настала су према занимању оца, док има и оних данас нама смјешних презимена, која су у вријеме када су настала имала потпуно другачије значење, па је тако презиме Карагаће некада означавало човјека који носи црне панталоне, јер су се панталоне тада називале гаћама.

Српска презимена попут Заклан, Прдавица, Истинић, Лисичић, Гузина, Шарац, херцеговачког су поријекла и највјероватније су настала од надимака.

О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота.

Према једној, Срби који су живјели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин жељели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом промјене презимена, наводи Опанак.

Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.

Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести