НОВОСТИ

ШТА ЈЕ СРБИМА ЗАБРАЊЕНО ВОЋЕ И БОЈЕ ЛИ СЕ БОЖЈЕ КАЗНЕ: Црквено тумачење Првог гријеха и Адамовог пада |

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР ТУМАЧИ ВАШЕ ОСОБИНЕ: Рођени у јануару много воле да пију, они у марту тешко опраштају, новембар рађа весељаке и добричине… |

ПРАВИЛО ЈОШ ОД СВЕТОГ САВЕ – КАКО СЕ ПОШТУЈУ ИКОНЕ: Ево шта је неопходно да домаћин уради кад слави |

ОД ИЗДАЈНИКА ПОСТАО ОБНОВИТЕЉ ЗЕМЉЕ: Прва династија која је владала Србима |

ПОСТАВЉАО КРАЉЕВЕ НА ТРОН Водио битку за Хиландар, био миљеник српског владара |

ОВО ЈЕ ПОБЈЕДА ПОСЛИЈЕ КОЈЕ ЈЕ ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ПРИЧАЛА О СРПСКИМ ЈУНАЦИМА Борбе су вођене неколико недјеља, али су Срби издржали |

НА КОЈИ НАЧИН ДОБИТИ ЦРКВЕНИ РАЗВОД? Ево које услове морате испунити |

У ВУКОВАРУ ЈЕ СВЕ МАЊЕ СРБА, ВИШЕ НЕМА НИ ЋИРИЛИЦЕ Фалсификовани подаци о броју нашег народа |

ЗНАТЕ ЗАШТО СЕ КУМСТВО НЕ ОДБИЈА? Свештеник ријешио дилему |

ЈЕДНА ОД НАЈСТРАШНИЈИХ БИТАКА ИЗНАД ДРИНЕ Погинуло 115 официра, рањен и престолонасљедник Ђорђе Карађорђевић |

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена

21/04/2026

У мјестима гдје су се рано почеле водити матичне књиге и гдје је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо гдје је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мијењајући се често.

Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мијењала. У данашње вријеме носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична.

Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…

Презимена су код нас најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према мјесту у којем породица живи или из којег се доселила.

На примјер, презимена попут Врачар, Касапић, Дрндар, Свирац, Чешљар, настала су према занимању оца, док има и оних данас нама смјешних презимена, која су у вријеме када су настала имала потпуно другачије значење, па је тако презиме Карагаће некада означавало човјека који носи црне панталоне, јер су се панталоне тада називале гаћама.

Српска презимена попут Заклан, Прдавица, Истинић, Лисичић, Гузина, Шарац, херцеговачког су поријекла и највјероватније су настала од надимака.

О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота.

Према једној, Срби који су живјели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин жељели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом промјене презимена, наводи Опанак.

Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.

Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести