НОВОСТИ

ГЕРИЛСКА БОРБА Поставио заставу на највишу зграду у Београду |

ЗАШТИТНИК СРПСКОГ НАРОДА: ПРАВЕДНИК У БОРБИ ПРОТИВ ТУРАКА На његовом гробу се појављивала свјетлост сваке ноћи… |

ПРВА СРПСКА АТЕНТАТОРКА Пуцала је у краља и то испред цркве! |

ЛЕГЕНДАРНИ СРПСКИ ФУДБАЛЕР Заробљен и у логору у Берлину био све до 1944. |

У ТРЕНУТКУ СМРТИ ВЕЛИКИ СРПСКИ ПИСАЦ САМО СЕ НАСМИЈАО! ИМАО ЈЕ И ЗАШТО! „Шта може човјек више и очекивати!” |

ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС ЈЕ ПРОЛАЗИО КРОЗ СРБИЈУ Синоним за луксузно путовање саобраћао је овим крајевима |

ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ МОГУ НА СВЕТУ ГОРУ? Шта кажу легенде и записи |

КО ЈЕ ЧУБРО ПО КОМЕ ИМЕ НОСИ ЈЕДНА УЛИЦА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА? Велики пјесник, учесник у устанцима и познат широм Европе |

Приче из манастира крај Горњег Матејевца: Од кад је доњет свети огањ непрестано се догађају ЧУДА за које свако треба да чује! |

ПРЕДСКАЗАЊЕ СУЛТАНОВЕ СМРТИ Која је тајна Косовске спомен-трпезе и какве везе има „Кнежева вечера“ са тим?! |

НАЈСМЈЕШНИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена

21/04/2026

У мјестима гдје су се рано почеле водити матичне књиге и гдје је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо гдје је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мијењајући се често.

Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мијењала. У данашње вријеме носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична.

Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…

Презимена су код нас најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према мјесту у којем породица живи или из којег се доселила.

На примјер, презимена попут Врачар, Касапић, Дрндар, Свирац, Чешљар, настала су према занимању оца, док има и оних данас нама смјешних презимена, која су у вријеме када су настала имала потпуно другачије значење, па је тако презиме Карагаће некада означавало човјека који носи црне панталоне, јер су се панталоне тада називале гаћама.

Српска презимена попут Заклан, Прдавица, Истинић, Лисичић, Гузина, Шарац, херцеговачког су поријекла и највјероватније су настала од надимака.

О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота.

Према једној, Срби који су живјели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин жељели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом промјене презимена, наводи Опанак.

Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.

Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести