Једина српска институција, чије је дјеловање континуирано од времена када је настала па до данас је манастир Хиландар. Иако се то дјеловање мијењало и прилагођавало временима, оно никада није престајало.

Након што се одрекао власти и замонашио, Стефан Немања је отишао на Свету Гору да се у монашком животу придружи своме сину Сави. Резултат тог њиховог здруживања на Светој Гори био је манастир Хиландар. Отац и син су захваљујући својим везама на византијском царском двору постигли да манастир Хиландар добије потпуну аутономију, потврђену царском повељом.

Манастир је био не само средиште духовног живота средњевјековне Србије, већ и важан посредник и представник у односима Србије и Византије. Слободан и богат Хиландар је био најбоље дипломатско преставништво Србије у Византији. Такође, Хиландар је био центар свих области културног дјеловања. Ту је настала прва болница, коју је основао Свети Сава. О томе колико се ту развијала српска средњевјековна медицина сведочи Хиландарски медицински кодекс, најзначајнији споменик наше медицине у средњем вијеку.

Хиландар је мјесто са најстаријом српском библиотеком, која се очувала у континуитету од скоро 900 година. У хиландарској библиотеци сачувани су неки од најзначајнијих српских и словенских рукописа попут Мирослављевог јеванђеља и Вукановог јеванђеља, затим најстарије српско четворојеванђеље, најстарији српски рукопис писан на хартији, најстарији словенски споменик писан ћирилицом (Хиландарски листићи с краја 10. и почетка 11. вијека). Ту су и најстарији споменици црквеног права, Хиландарски типик и Карејски типик. Иако су многе књиге из Хиландара пренијете у Србију и Русију, овај манастир је остао један од најбогатијих ризница са преко 1000 словенских рукописа који су настали у периоду од 12. до 19. вијека, 180 грчких кодекса, близу 80 српских и влашких старих штампаних књига и око 30 000 новијих штампаних књига, подсјећа Културна историја Срба.

Те књиге су без прекида скупљане још од 12. вијека и стога се сматра да је хиландарска библиотека у правом смислу најстарија библиотека српског народа.

Хиландар је највише као вјерска и национална институција, а затим и као културна ризница српског народа, која већ 900 година ради без прекида без премца у српској историји и култури.