У Републици Српској прошле године прометовано је укупно 37.950 непокретности, чија је укупна остварена цијена 1,37 милијарди КМ, што је 210 милиона КМ више у односу на годину раније, саопштено је из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.

Према подацима из Регистра цијена непокретности Републике Српске, у прошлој години регистрована су укупно 18.172 купопродајна уговора, што је за 2,5 одсто више у односу на 2024.

Највећи број прометованих непокретности забиљежен је у Бањалуци и Бијељини, док је највише прометовано пољопривредним земљиштем.

Просјечна цијена стана по метру квадратном у Републици Српској износила је 2.567 КМ по метру квадратном и за 115 КМ је већа него 2024. године.

Цијена најскупљег прометованог стана од 66,8 метара квадратних износила је 798.000 КМ и евидентирана је на Јахорини у општини Пале у објекту изграђеном 2024. године.

– Овај стан је уједно и најскупљи прометовани, чија је цијена износила 11.946 КМ по метру квадратном и прометован је између два правна лица – наведено је у саопштењу.

Највећа просјечна цијена стана по квадратном метру забиљежена је на Јахорини у општини Трново и износила је 4.689 КМ по метру квадратном.

Цијена најскупље прометоване гараже износила је 70.000 КМ у бањалучком насељу Нова Варош. Ријеч је о гаражи од 34 метра квадратна са два мјеста у објекту изграђеном 2011. године.

У истом бањалучком насељу евидентирана је и цијена најскупљег прометованог гаражног мјеста у објекту од 4.065 КМ по метру квадратном, површине је 12,3 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном 2024. године.

Цијена најскупље прометоване куће у Републици Српској износила је 600.000 КМ и евидентирана је у требињском насељу Градина. Ријеч је о кући површине 316 метара квадратних са земљиштем уз објекат од 457 метара квадратних. Кућа је саграђена 1967. године.

Цијена најскупље пословне непокретности у Републици Српској износила је 2.000.000 КМ и евидентирана је у насељу Лукавица у Источном Новом Сарајеву. Површина објекта саграђеног 2002. године износи 1.664 метра квадратна, а површина земљишта уз објекат је 520 метара квадратних.

Најскупље грађевинско земљиште плаћено је 5.200.000 КМ, површине је 16.206 метара квадратних, а налази се у бањалучком насељу Лазарево.

Цијена најскупљег пољопривредног земљишта била је 300.000 КМ за површину од 12.630 метара квадратних и евидентирана је у Бијељини.

Ово је уједно и најскупље прометовано пољопривредно земљиште по метру квадратном са цијеном од 23,8 КМ.

Према подацима Регистра цијена непокретности, од 1. јануара 2017. године до 31. децембра 2025. године регистрован је укупно 129.451 купопродајни уговор у којем је прометовано укупно 264.475 непокретности, чија је укупна остварена цијена 7.911.076.738 КМ.

Из РУГИПП-а су напоменули да објављени подаци у годишњем извјештају зависе од квалитета података у купопродајном уговору и података које учесник у промету уписује у упитник приликом предаје захтјева за промјену уписа права власништва у евиденцијама Управе.