Да ли сте се икада запитали шта значи ћутање у народном вјеровању? Прави одговор смо пронашли у Митолошком рјечнику!

Мисао јединог нашег добитника Нобелове награде Иве Андрића „У ћутању је сигурност“ се коси, рекло би се, са народним вјеровањима. Са једне стране, ћути се док се обављају разни магијски обреди и некоме наноси зло, али са друге – ћутњом се изазивају лијепе ствари.

Шта значи ћутња, заправо, у народном вјеровању?

Ћутање је тајанствено обављање неке магијске радње. Ћутећи се израђују амајлије, игра „врзино коло“, тражи и копа сакривено закопано благо, постављају чини, у глухо доба ноћи ћутећи кува се на раскршћу жив мачак или пијетао за изналажење магичне кости, извија жива ватра, ћутећи девет голих баба шију магичну кошуљу противу болести, ћутећи се боје ускршња јаја, налаже бадњак на ватру, стока поји о Божићу, хране кокоши на Божић, врача за удају.

У селима Горње Ресаве спрема се ћутећи „мутава проја“ у петак пред вjенчање младенаца, у Црној Гори ћути ручни дjевер када се уноси „девојачка погача“ и стави на сто, ћути и ташта када носи прћију (отпрему) у зетову кућу, када похођани предају младенцима дарове; када се породиља порађа, онда дјевер ћути; за нероткињу се ћутећи шије кошуља да би остала гравидна; ако се жени не држе дјеца, онда три испрошене дјевојке уз ћутање шију дјетету пелене (Kосово); ћутећи се обноси вода око потеса, да би пала киша, убразди прва бразда противу птица штеточина, носе српови и последње пожњевено класје домаћину.

У Херцеговини чобани ћуте на Бадњи дан због вукова, па се ћутећи прогони стока кроз прокопани прогон противу болести. Баје се ћутећи, а басме се изговарају шапутањем. Kад некога погоди гром, онда га треба ћутећи помјерити с мјеста.