НОВОСТИ

Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одјевених, недоучених…” |

ПЈЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПОСВЕЋЕНА АМФИЛОХИЈУ: Вјечне ријечи дирају у најдубљи дио душе |

ЗА ЊОМ ЈЕ ПЛАКАО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Најљепша кћерка цара Николаја другог несуђена је југословенска краљица, трагичне судбине |

НАЈМОЋНИЈИ СРПСКИ ВЛАДАР НАКОН МАРИЧКЕ БИТКЕ: Жупана Николе се плашили сви српски великаши, а највише кнез Лазар |

ГДЈЕ СРБИ ГРИЈЕШЕ, А СВЕТИ ОЦИ СУ ОБЈАСНИЛИ: Добар човјек све људе види као добре, а зао и лукав презире и праведнике! |

ОСТАВИЛИ СУ НАМ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА, ЧАК ОСАМ ЈЕ У УНЕСКОВОМ РЕГИСТРУ! Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека! |

НАЈБОЉИ ВОЈНИК СВОГ ВРЕМЕНА! Знате ли да је Душан Силни био ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА? |

НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА! Познати у свијету, чувају српска блага, уништавани, пљачкани и паљени, али опстали |

НИЈЕМЦИ СУ МИСЛИЛИ ДА НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ЛУД… Дан када је једна тврђава спасила Србију од катастрофе! |

ПОСЉЕДЊЕГ СРПСКОГ ЦАРА ЈЕ УБИО РОЂЕНИ БРАТ У ЛОВУ?! За светитеља проглашен тек 211 година од своје смрти |

НАТО ГА ЗАСИПАО БОМБАМА А некада су са овог аеродрома у Србији полијетали и амерички авиони у борбене мисије

18/09/2023

Када је 1912. године прва „крилатица“, како су овдашњи варошани називали авион којим је управљао авијатичар Андраш Квас, надлијетела Сомбор и спустила се на фудбалско игралиште „Спорта“, на крају Бајског пута, мало ко је могао да претпостави да ће 30 година касније и Сомбор добити свој аеродром.

Novi Sad 28.06.2018 Arodrom Cenej aeroklub novi sad aerodrom avioni pista foto Nenad Mihajlovic

 

У вријеме Другог свјетског рата и окупације, мађарска и њемачка војска почеле су 1942. године да граде војни аеродром крај Сомбора, који се налазио на подручју некадашње велике Буковачке шуме, искрчене седамдесетих година 19. вијека, са лијеве стране пута према Апатину. Аеродром је грађен пуне две

године, а на његовој изградњи радили су становници Сомбора, Буковца, Пригревице и Купусине, као и радни батаљон састављен од сомборских Јевреја. Саграђена је бетонска писта дуга скоро два километра, а широка 60 метара, као и неколико травнатих полетно-слетних стаза, те неколико хангара.

 

Одмах по ослобођењу Сомбора, крајем октобра 1944. године, партизанске и совјетске јединице преузеле су аеродром и наставиле његову доградњу, а одавде су током јесени, зиме и прољећа 1944/45. године полијетали југословенски, совјетски и амерички авиони у борбене мисије. По завршетку рата ту су смјештена два ваздухопловна јуришна пука ЈНА, а Аеродром је добио статус Ваздухопловног гарнизона, на чијој даљој изградњи су радили и њемачки заробљеници.

 

Од 1948. године на Аеродрому је радила Ваздухопловна индустријска школа, а кориштен је и за активности сомборског Аероклуба. Крајем 1953. године овдје је основан Ваздухопловно-наставни центар, који ће, убрзо, постати један од највећих регрутних центара у некадашњој СФРЈ, због чега ће бити подигнуте и додатне касарне, помоћне зграде, спортски терени и паркови.

 

Није остварена озбиљна амбиција града да аеродром постане и цивилни, а током напада НАТО пакта 1999. година дијелови аеродрома су више пута били бомбардовани. Од 2006. године умјесто некадашњег Ваздухопловно-наставног центра овдје је основан Први центар за обуку Војске Србије.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести