Навршиле су се 33 године од масакра 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, који су починили хрватска полиција и „зенге“.

Документационо-информациони центар „Веритас“ је подсјетио да су хрватске снаге 21. септембра 1991. године зауставиле два војна камиона ЈНА у којима су се превозили припадници активног и резервеног састава из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“, који су послије преговора и обећања да ће бити пуштени, одложили оружје.

Након што су предали оружје, једна група углавном активних припадника ЈНА одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника Срба, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спроведена је пјешке преко Коранског моста.

На мосту су униформисана лица са фантомкама на главама починила „крвави пир“ над резервистима, 13 њих су ликвидирали, тако што су неке од њих заклали, а већину убили хицима из аутоматског оружја.

Тројица су успјела да се спасу соком са моста, а један од њих је био тешко повријеђен. Четврти је у току ноћи, такође са тешким повредама, успио да се извуче испод мртвих сабораца.

То је био један од првих ратних злочина почињених у рату деведесетих година прошлог вијека над припадницима ЈНА.

За овај злочин је у мају 1992. године започео кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио је у мају 2015. пресудом Врховног суда Хрватске којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Хрватско правосуђе се у те 23 године „прославило“ са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја.

Иако изведени докази указују на то да су у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовала најмање три лица и да се пуцало из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава када је ријеч о проширењу оптужбе на остале.

Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да је сам побио војнике, и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му на крају нису повјеровали ни Врховни ни Уставни суд Хрватске, навели су из „Веритаса“.

У априлу 2016. године, осуђени ратни злочинац Храстов отишао је на служење остатка казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.

Хрватска држава је за „гријех“ Храстова породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила око 1,6 милиона евра, износ који је држави требало да рефундира осуђени ратни злочинац.

Међутим, држава је тај дуг Храстову опростила.

Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао „икона бранитеља и симбол домовинског рата“, који је на 30 година од злочина добио и мурал у граду у којем је починио злочин.

Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио име по специјалној јединици полиције „Гром“, чији је припадник био и Храстов.