Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом свјетском рату, Станислав Бинички је компоновао у Ваљеву. Препознатљиву композицију посветио је првој побједи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.

Чињеницу да је Станислав Бинички, познати српски композитор, диригент и педагог, војни капелник, оснивач првог Београдског војног оркестра и Музике краљеве гарде, који је са Мокрањцем и Костом Манојловићем утемељио Српску музичку школу, „Марш на Дрину“ написао у Ваљеву, из заборава је отргнуо Здравко Ранковић, директор и уредник Издавачке куће „Колубара“, подсјећа портал Опанак.

Димитрије Ђорђевић из Параћина, некадашњи војни музичар, оставио је још прије пола вијека траг о настанку чувеног Марша на Дрину. У Ваљеву 1914. године Бинички се затекао са Врховном командом.

Као војни музичар српске војске за вријеме Првог свјетског рата, Ђорђевић – ученик Биничког и његов стални пратилац, изнио је податак да је марш компонован када је Комбиновани пук, под командом пуковника Стојановића у храбром налету преко Дрине протерао надмоћнију аустроугарску војску. Марш је Бинички посветио том пуку и његовом команданту.

Ко је био овај храбри војсковођа?

Доцније, на Солунском фронту, као и у време турнеје српске војне музике по Француској, на којој је и Ђорђевић учествовао, „Марш на Дрину“ је достигао такву популарност да су га интерпретирали и оркестри савезничких армија.

Церска битка вођена је од 16. до 19. августа 1914. године, храбри пуковник Стојановић, који се по неким изворима звао Миливоје, а саборци су га ословљавали са Брка, погинуо је на тој планини. Дринска дивизија, коју су већма чинили Ваљевци, Ужичани и Шапчани, уз звуке „Марша на Дрину“ 12. октобра 1918. године марширала је кроз тек ослобођени Ни

Скандинавци су обожавали ово умјетничко дјело, а грамофонске плоче са „Маршом на Дрину“ постале су истински бестселери.ш.

Вјеровали или не, текст за композицију написан је тек ’60-их година прошлог вијека.

Почетком шездесетих година прошлог вијека настали су стихови Милоја Поповића, новинара и пјесника, који су често пјевани уз ову музику. Први их је извео хор КУД „Иво Лола Рибар“ из Београда. Касније, деведесетих година, кад је бирана химна Србије, у најужем избору био је – „Марш на Дрину“. О његовој популарности свједочи и филм Жике Митровића, снимљен 1963. у Ваљеву, а назван управо по овој композицији.

Сем као оригинални састав за војни оркестар, “Марш на дрину” нашао се на репертоару „Смака“, „Лајбаха“, „Шедоуза“, Џонија Штулића…