Самсон Чернов је имао само 25 година када је као дописник руских новина стигао у Србију да “покрива” Први балкански рат. Адреналин, рад на терену и стална опасност, али и храброст и дух народа мора да су се много допали младом фотографу јер је и послије рата ријешио да остане у Србији.

Ту је и дочекао 1914. и почетак до тада незапамћеног страдања – Велики рат.

Након избијања Првог свјетског рата, Чернов је са Французом Анријем Барбисом добио аутомобил и возача, како би што лакше обављао своја задужења. Тако је и снимао злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини.

Ипак, у септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића која је била задужена да овјековечи дешавања на фронту на Сави, подсјећа Историјски забавник.

Тако су и настале чувене фотографије разореног Шапца, преласка српске војске преко Саве, окупаторског уништавања Београда… као и славна фотографија Драгутина Матића “Извиђача” који негдје на Дрини, прије повлачења српске војске преко Албаније, помно прати непријатељска кретања.

А најгоре је тек долазило…

Чернов није напустио Србију ни када је крах постао извјесан. Са војском, државним врхом и добрим дијелом становништва, дијелећи несрећу и општу неимаштину, прешао је преко Албаније својим објективом вјечно овјековечивши страдање и патњу избјеглица из Србије.

Са колекцијом својих фотографија, Чернов по доласку на Крф путује у Лондон како би свијет упознао са незапамћеном несрећном Србије, а по повратку тражи да буде крштен и прими православну вјеру (изворно је био Јеврејин).

Самсон Чернов је крштен на Крфу 1916. године када је добио име српског регента Александра Карађорђевића. Након револуције у Русији 1917. више није могао да се врати у домовину, па је одлучио да узме француско држављанство.

Пријатељ из најтежих дана

Чернов је неуморно радио како би свет признао страдања Србије и послао помоћ. У марту 1918. отпутовао је у Њујорк и организовао изложбу фотографија. Акција је привукла велику пажњу медија, па је Њујорк Тајмс затражио и интервју са “чувеним фотографом са Балкана”.

Међутим, у њему, Чернов је јако мало говорио о себи, а много више о Србији, Албанској голготи и остарјелом краљу Петру који дијели судбину свог народа. Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.

А онда је дошао и тај дуго сањани тренутак слободе… Србија је побиједила, а војска се побједоносно вратила у домовину. Иронично, Самсона Чернова тада је задесила слична судбина као и Арчибалда Рајса – заборав.

Године 1920. Чернов је купио вилу у француском граду Бијариц, гдје је живио са супругом Американком. Преминуо је фебруара 1929.