Несвакидашња прича о мајчинској љубави дубоко је узрдмала живот Петра I Kарађорђевића

Ако сте икада посјетили село Словац код Лајковца, нисте могли да не примјетите један споменик посвећен обичној сељанки и њеном сину, који чува невјероватну причу и догађај који је обиљежио дио живота спрског краља Петра I Kарађорђевића.

Прво што је у овој причи невјероватно јесте то да један краљ подигне споменик грађанки, коју притом није ни познавао, већ је у животу срео само једном.

Тај један сусрет толико је утицао на краља, да до краја живота није могао да га заборави, као ни на самртној постељи.

Макрена Спасојевић из Лајковца имала је сина Маринка, који је за вријеме Првог свјетског рата мобилизован и послат на ратиште. Мајка је непрестано мислила на сина – да ли је гладан, да ли му је хладно и чекајући га, плела му је вунене чарапе.

Kако су дани пролазили, а војника није било, Макрена је, вођена мајчинским инстинктом, кренула за војском према Албанији да га тражи и преда му чарапе. Ту је срела краља Петра, подсјећа Курир стил.

У једном тренутку, мајка је схватила да јој војска неће дозволити да иде даље јер је сувише опасно и прихватила предлог краља да се врати кући. Али, чарапе је предала Петру и натјерала га да се заветује да ће пронаћи њеног сина и дати му чарапе.

Kраљ је дао обећање и то је и учинио – пронашао је младића. Мртвог. Макренин син преминуо од посљедица смрзавања таком повлачења преко Албаније.

Са кољена на кољено преноси се прича да се краљ Петар до краја живота није одвајао од ових чарапа, а Макрени и Маринку подигао је споменик у Лајковцу.

„Овај споменик подиже Петар Kарађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вјечним сном смири у гудурама Албаније“, пише на споменику.

Спрски краљ је и на самрти тражио да му обују ове чарапе, и у њима је и умро, а цијелу причу је бесмртном учинио Милован Витезовић, којег је ова легенда инспирисала да напише причу „Чарапе краља Петра“.