Први свјетски рат званично је окончан Версајским миром 28. јуна 1919. године, а овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године, а прије тога се обиљежавао се на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.

Оно што је обичај на овај дан, односно у недјељи која претходи празнику, јесте да људи, као главни мотив за амблем овог празника цвијет Наталијине рамонде, угрожене врсте у Србији, коју носе на реверу.

Овај цвијет је у ботаници познат и као цвијет феникс јер и кад се потпуно осуши, уколико се залије, може да оживи. Управо је и то разлог због којег је изабран да буде главни мотив за амблем празника.

Отуда и симболика „поновоног рађања“ Србије која је успјела да се опорави након страдања. Цвијет Означава вјеру и наду учесника албанске голготе у свој подвиг коначне побједе на Солунском фронту и повратка у отаџбину након три године мука, неизвјесности и борбе.

Натаљина рамонда добила је име по српској краљици Наталији – супрузи краља Милана Обреновића.

Пошто је краљ волио да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увијек је путовао и др Сава Петровић, дворски љекар, образован човјек који је волио је ботанику и дуге шетње.

Једном приликом, шетајући се околином Ниша 1884. године, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име Рамонда ниссана – нишка рамонда, али јој то име није било суђено. Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији. Осим у Србији, Наталијина рамонда расте још само у Грчкој и Македонији, одн. на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог свјетског рата.

Биолози кажу да је Наталијина рамонда преживјела ледено доба и данас насељава подручје централног Балкана. Може се наћи у сјеверној Грчкој, Македонији, дијеловима Србије. Има је и у Ботаничкој башти у Београду, а најљепша је у прољеће, када цвијета. Ова биљка налази на списку ријетких биљака Европе, а у Србији је заштићена врста, као природна ријеткост, подсјећа Србија данас.

ИЗГЛЕД

Наталијина рамонда је вишегодишња, зимзелена зељаста биљка. Није љековита. Има снажно подземно стабло. Висока око 10 центиметара, и може имати до пет цвјетова. Круница јој је љубичасте боје, а као плод има чахуру са великим бројем ситних семена.