Принц Ђорђе Карађорђевић је прилично мистериозна фигура из историје Југославије. Био је први син краља Петра и старији брат краља Александра. Иако је било предвиђено да наслиједи пријесто наводно је због “напрасите нарави и неконтролисаних излива бијеса” био приморан на абдикацију тј. да преда насљедна права брату.

Мистериозни и тајанствени припадник династије Карађорђевић особа је о којој се до сада врло мало знало, а и оно што се говорило било је предмет контроверзи и противријечности.

Често агресивно понашање доводило је до тога да се под притиском појединих политичких и дворских кругова, али и пропаганде која је долазила из домаће и аустријске штампе, одрекао престола 1909. године у корист свог брата Александра, будућег краља Југославије, наводи Историјски забавник.

Различита су, притом, мишљења о томе колико је притисак на њега био оправдан и колико је принц истински демонстрирао својим понашањем неспособност да преузме пријесто. Називали су га чак и фашистом, мада је међу првима увидио опасност од надолазећег фашизма.

Принц ког Београђани нису разумјели

Принц Ђорђе се школовао у Паризу, а потом је упућен у Петроград у Војну академију. После гашења династије Обреновић 1903. године у Мајском преврату, принц Ђорђе се са породицом враћа у Србију и постаје престолонасљедник.

Јунак из древних времена

Колико год било нетипично понашање престолонасљедника Ђорђа, једно му се није могло оспорити – био је невјероватно храбар. Подсећао је на древне јунаке из српске историје, а често је поређен и са својим претком – вождом Карађорђем чије је име носио.

Године 1908. када је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину принц је био најгласнији међу онима који су сматрали да Србија на то не смије да остане нијема већ објави рат, а да није само јак на ријечима Ђорђе је доказао више пута и на бојном пољу током Првог свјетског рата, нарочито на Мачковом камену гдје је и рањен.

Краљ Петар полагао је велике наде у свог најстаријег сина. На крају крајева, момак је од најраније младости припреман за војну каријеру и једном приликом га је и сам руски цар Николај ИИ похвалио видјевши га на академији у Петровграду.

Међутим, није много прошло од доласка породице у Србију а понашање принца Ђорђа почело је да чуди Београђане на много начина – умио је да јаше по читаву ноћ, да дане проводи дружећи се са аласима, да јурца по калдрми возећи свој аутомобил који је у том вријеме био једини у читавој држави…

Причало се да се припадници Црне руке плаше младог принца, а још и више времена када дође на пријесто. Знали су, тако напраситог младића тешко да ће ико моћи да контролише.

И тако је почело роварење против Ђорђа Карађорђевића. Спекулисало се да је Апис чак и покушао да га отрује, а 1907. принчеве просторије потпуно су разнијете када је у њима експлодирала бомба. То је био класичан покушај атентат, али Ђорђе тада није био у тој просторији.

Престолонасљедник који се одрекао пријестола

Повод за одрицање од престола била је анексиона криза. Пошто је окупирала БиХ 1878. године, Аустрија је тада под окриљем Немачке кренула да је анектира (присаједини) и да продре преко Рашке у Македонију те да изађе на Егејско море. БиХ је по начелу народности, сматрана српском државом па су се Срби побунили.

На митингу, октобра 1908. пред 20.000 људи принц Ђорђе је спалио аустријску заставу без обзира на савјете да то не ради и одржао запаљив говор који је стигао до ушију свих европских сила. Чинило се да је рат на помолу, али је Русија тада послала сигнал да не може да подржи Србију и да није спремна за отворен сукоб и да Србија мора да се помири са тренутном ситуацијом.

Ђорђе је ово тешко поднио. Српске политичаре отворено је називао кукавицама, а дошао је у сукоб и са оцем, краљем Петром.

Како се доцније десио инцидент са његовим послужитељем – Стеваном Колаковићем, који је под чудним околностима пао низ степенице и преминуо, краљ Петар је издао прокламацију у којој је писало да се принц Ђорђе, досадашњи престолонасљедник, “нашао побуђен да на права и прерогативе престолонасљедника поднесе абдикацију”.

Прокламацију је потписала цијела влада на челу с председником Стојаном Новаковићем а страсти свих противника престолонасљедника Ђорђа су – утихнуле.