Правник Витомир Поповић тврди да је Република Српска спремна за усвајање новог устава, имајући у виду да је актуелни акт на одређен начин превазиђен великим бројем амандмана, било да их је доносио високи представник у БиХ или Народна скупштина Републике Српске.

„Тридесет и једна година дјеловања Устава на овим просторима није мало, другачије смо размишљали тада него данас и сигурно је да низ наметнутих амандмана од (бившег високог представника) Волфганга Петрича би требало да се стави ван снаге. Прије свега, мислим на равноправну заступљеност других конститутивних народа, која није упитна у том смислу, али не можете јурити принцип који је био 1991. године, а имали смо већ један или два пописа становништва који другачије одражава ту структуру“, рекао је Поповић Срни.

Он је истакао да је непримјерено да један странац мијења устав као највиши правни акт и да је вријеме да се то поправи.

Напомињући да Устав представља темељ постојања и опстанка Републике Српске, Поповић је додао да би новим актом или измјенама и допунама постојећег, требало рећи да је Бањалука главни град, а Пале пријестоница Републике Српске.

„Треба да погледамо и одређене области из такозваног економског уређења Републике Српске и да прегледамо и неке друге ствари од значаја које су превазиђене или би требало укомпоновати у нови текст Устава да би се дошло до још модернијег и бољег текста“, истакао је Поповић.

Он је нагласио да је услов за то подршка двије трећине посланика у Народној скупштини, те сматра да би и власт и опозиција требали имати јединствене ставове.

Поповић је рекао да на новом тексту треба да раде најбољи правници који се баве уставном материјом, те очекује да ће се у наредном периоду радити на томе.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.