О поријеклу Андрића нема довољно прецизних података, што користе и Срби и Хрвати па га присвајају као „свог“ књижевника. Један податак о мајци Иве Андрића можда ће унијети мало више свјетла у мистериозност његових корена.

Познато је да књижевник и нобеловац Иво Андрић није оставио много података о свом поријеклу и да у том смислу постоје извјесне нејасноће.

У вези са реченим овдје желим да се осврнем на опширан прилог новинара и публицисте Боже Мајсторовића који је објављен у два наставка у часопису „Екстра репортер“ од 29. децембра 1982. године са насловом „Гдје је рођен Андрић“, а у којем је ријеч о полемици између новинара Мустафе Гафића и новинара Драгоша Симовића, о томе ко је први објавио податак о мјесту Андрићевог рођења. Међутим, ја на овом мјесту нећу да се упуштам у поменуту полемику, већ на укажем на неке занимљиве чињенице које су објављене у поменутом прилогу, наводи аутор текста Бранко Мићић, објавила је Башта Балкана.

Тако је у првом дијелу прилога од 1. децембра, на страници 20 објављена фотографија дјела матичне књиге са слиједећим подацима:

„Жупа Травник — Матица — Записник крштених 1884. до 1894. год. На страни 67 под бројем 70, друга колона одозга према доље:

„Иван Андрић, рођен 9. (деветог) X (октобра) 1892. године, законити син Антуна, подворника и мајке Катарине рођ. Пејић у Травнику. Улица Зењак (данашњи број 13), кум Тадија Антуновић, подворник, свећеник Јурај Пушек, Жупник Травнички“.

У наставку прилога у броју од 29. децембра на страни 18, четврти ступац, поред осталог стоји „почев од податка да је ту у једној кући живјела Андрићева мајка Катарина (иако је њена породица Пејић из сусједног Граховика)“.

Податак да је Адрићева мајка рођена Пејић поријеклом из села Граховика, у којем је живјела српска православна породица Пејић која је славила светог Трифуна, можда може унијети мало више свјетла у мистерију Андрићевог порекла.