Код Срба постоји више легенди о деспоту Стефану Бранковићу, несрећном краљу и светитељу. Једни кажу да је олако одустао од престола. Други да је био посљедњи владар који је искрено бранио Србију.

Био је син Ђурађа Бранковића и Ирине Кантакузин и српски деспот који је од најраније младости био укључен у политичке интриге и очајничку борбу народа против турске власти.

Његов отац, Ђурађ Бранковић био је принуђен да ћерку Мару да султану Мурату ИИ за жену, а касније су на турски двор послати и Стефан и његов брат Гругур као таоци. Остатак живота је провео у вјечном мраку јер су га Турци у знак одмазде ослијепили.

Деспотску власт над Србијом примио је 1458. године након смрти брата Лазара. Владао је заједно са снајом и одмах по ступању на деспотски трон, суочио се са најездом Турака коју је Мехмед II припремали још раније. Са собом су водили Стефановог слепог брата – Гргура Бранковића, у намјери да га поставе на деспотски пријесто. Једном када је напад почео остали су неосвојени само Голубац и Смедерево, објавио је портал Дневно.

Стефан је помоћ потражио од Угара. У таквим околностима Српска деспотовина је почела практично да се предаје, препуштајући своје земље туђинима да је бране. Ипак, деспот није имао избора.

Ову ситуацију је искористио босански краљ Стефан Томаш који је понудио да се његов син Стефан Томашевић ожени ћерком умрлог деспота Лазара и тако у мираз добије и српску деспотовину. Деспота Стефана нико није ни питао и он је био принуђен дан напусти Србију.

До краја живота потуцао се по европским дворовима, болестан и у биједи, молећи за помоћ. Све до смрти је живио од милостиње коју су му слали Млечани, Дубровчани и Папа. Умро је 9. октобра 1476. сам и заборављен у замку Београд код Удина.

Његове мошти Турци су запалили заједно са манастиром Крушедолом 1716. године. Остатак моштију му почива у обновљеном манастиру на Фрушкој гори.

Легенда из околине Дечана каже да се Деспот Стефан ту умио на љековитом извору крај манастира и одмах прогледао. Слично је и предање из Овчег поља, гдје и даље народ долази и умива се јер се вјерује да та вода може да искључи сваку болест.