Највероватније је и Милош Обилић био витез заточник.

Док су турнири у земљама Западне Европе ушли у легенде, а мегданџије које су на њима освајале славу постали саставни дио пјесама и митова, код нас скоро да и нема писаних трагова. Зато и не чуди што су у заборав отишли и Заточници – српски витезови.

– Заточници су били посебни витезови који су се борили за славу. Њих није занимало ни богатство, ни политички циљеви, ни за кога, а ни због чега се боре. Они су жељели само да докажу да су најбољи – прича Александар Тешић, књижевник и један од првих који су проговорили о овом дјелу српске традиције. Иако многима термин може звучати потпуно ново, ијеч је о традицији старој најмање 6 вијекова.

Најкраће, заточници су били српски самураји! Не само да су дијелили исти историјски период већ их је било широм свијета. У Њемачкој су се звали Ритери, у Енглеској Чемпиони (одатле израз „шампион“), у Француској Шевалије Блан – бели витез, у Шпанији Кампеадор…

Ипак, назив који су ови српски заточници добили у Турској многима је и данас познат.

– Када су наши заточници отишли у службу код Турака они су им дали назив Делије и тај термин се задржао до данашњих дана. Били су велики ратници и прославили су нас ван граница Србије, а ми смо им се одужили тако што смо их заборавили – прича Тешић, чија се једна књига управо зове „Витез заточник“.

Најпознатији опис заточника дао је француски путописац из 16. века Никола де Никол кога је историчар Радован Самарџић превео на српски језик. На око двије стране он је описао ове необичне српске ратнике, подсјећа портал Лепоте Србије.

– Заточници су настали од класичних мегданџија, који су борбу схватили као професију. Њих је карактерисало то да су били врсни борци који су се китили орловим перјем. Међутим, да би то могли да ураде морали су у двобоју да побједе 10 других, да буду најбољи – објашњава Александар Тешић.

Шта је било са заточницима?

Када се српска држава распала крајем 15. вијека падом Смедерева, већина заточника је прешла у илегалу и постали су друмски разбојници, па су добили назив гусари.

Они су се тако раширили и стигли до Угарске, чак и Пољске.

– У Пољској су били инспирација за њихову лаку коњицу – легендарне хусаре. Ово ће вам рећи сваки озбиљнији историчар у тој земљи. Гдје год да одете на стране сајтове на којима се расправља о Делијама и Хусарима видећете да сви признају да они воде порекло са наших простора, да смо им ми били узор – објашњава Тешић.

Као и њихово занимање, и имена ових храбрих српских бораца изгубљена су у историји. Има индиција да је легендарни Милош Обилић био један од њих.