Делегација Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ посјетила је српску заједницу у зеничкој котлини и том приликом се увјерила у досљедност дугорочних политика о етничком чишћењу зеничких Срба с обзиром да ниједно српско село није обновљено, саопштено је из Одбора.

Из Одбора подсјећају да је у Зеници до рата живјело 24.500 Срба, а да их сада живи око 1.000, да су сва српска села су запаљена и уништена, као и православне капеле – њих 11.

Срушено је 11 православних капела у већински српским селима Свиће, Мутница, Бијеле Воде, Клопче, Враца Горња, Бистрица Горња, Јањићи, Кованићи, Лијеске, Лозник, Осојница, Плавчићи, Понихово, Путовичко поље, Клопачки врх, а рушена су и православна гробља.

Из Одбора наводе да о томе колико је Срба живјело на овом подручју свједочи и изјава једног свештеника Српске православне цркве да се „од Зенице до Сарајева пјешке може доћи ходајући све српском земљом“.

– Рушење свих стамбених и помоћних објеката у власништву Срба, рушење православних гробаља, чести инциденти и напади на објекте српске православне цркве указују да је на територији Зенице постојала и постоји организована дјелатност усмјерена против православља и Срба – истичу из Одбора.

Делегација Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, која је обишла обновљене капеле у Дривуши и Горњим Врацама, изражава жаљење што и данас постоји пракса рушења православних објеката и што су успут свједочили ишараним ћириличним натписима на саобраћајним знаковима.

– О етничком чишћењу Срба из зеничког краја говори и податак да на подручју Зенице

само 10 српске дјеце похађа православну вјеронауку, као и да у насељу Немила на путу Зеница – Добој, од 413 становника српске националности коју су ту живјели 1991. године, сада живи само један Србин – наводе из Одбора.

Осим рушења приватних и вјерских објека Срба у овом крају, уништене су и шуме у њиховом власништву, а овим и другим економским уништавањем српских подручја Срби се настоје обесхрабрити да се врате.

Из Одбора наводе примјер Србина који је имао у посједу парцеле са 90 дунума шуме на подручју села Мошћаница, у општини Зеница, а која је до посљедњег дрвета исјечена, док власник живи као социјални случај.

– Кад би му се надокнадила штета за исјечену шуму, он би био богат човјек – констатују у Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ, наглашавајући да ни федералне власти ни међународне организације нису понудиле обнављање кућа у српским селима.