Ћеле-кула је подигнута у знак одмазде и као опомена српском живљу.

Ћеле-кула је споменик који представља кулу сачињену од 952 лобање српских устаника из 1809. године на путу ка Нишу у Србији. Ћеле-кула представља јединствен споменик такве врсте у свијету.

Дана 31. маја 1809. године у бици на Чегру, једној од важнијих битака Првог српског устанка, Турци су напали најистакнутији шанац којим је командовао Стеван Синђелић, који је тог дана погинуо.

Битка се водила током цијелог дана. Срби су више пута успјели да одбију турске нападе, међутим код шестог напада српска одбрана је попустила под навалом бројчано надмоћнијег непријатеља.

Схвативши безизлазност ситуације, Синђелић је пуцао у складиште барута и изазвао експлозију у којој су погинули сви српски устаници и велики број Турака. На Чегру је изгинуло око три хиљаде Срба и двоструко више Турака.

У знак одмазде и као опомена српском живљу, нишки заповједник, Хуршид-паша, наредио је да се на путу ка Цариграду подигне кула од лобања српских устаника. У љето 1809. године, била је подигнута кула на четвороугаоној основи, висине око 3 метра у коју су узидане 952 лобање (56 редова са по 17 лобања) српских јунака као опомена српском народу.

Временом, број лобања се смањио јер су их Нишлије вадиле и сахрањивале по хришћанским обичајима, а касније је настало вјеровање да лобање имају магичну моћ исцјељења, те су многи односили комадиће лобања из других разлога — нероткиње да би могле да роде, а мајке да би заштитиле дјецу од урока, као сувенире, амајлије и слично подсјећа Национална географија Србија.

Године 1833. француски пјесник и академик Алфонс де Ламартин посјетио је овај јединствени споменик на повратку из Цариграда. Потресен призором, записао је: Поздравих оком и срцем остатке ових храбрих људи, чије су одсјечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине…

Над кулом је 1892. године подигнута капела која до данас чува преосталих 58 лобања.