Видно огорчено дјелује опозиција у Српској након што је предсједнику Републике „укинут притвор“.

Опозициони прваци су се одмах прихватили тешких ријечи, па причају о „издаји“, позивају на некакво „буђење народа“, па чак и вријеђају предсједника Српске.

Из њихових реакција, дјелује као да им смета што се све завршило мирно, без велике помпе или медијског циркуса. Можда им и зато смета.

Како Милорада Додика, који у овом накарадном процесу брани институцију предсједника Републике Српске, не могу да побједе годинана, на поштеним изборима, можда су се надали да би то за њих могли да ураде из политичког Сарајева.

Ако би им странци или суд или неко трећи, „склонили“, како они кажу „главног Бају“, можда би им то „поправило“ шансе на провјери народне воље, гдје се обично добро не проведу.

У нападима свакако је био најгласнији предсједник ПДП-а и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који чини се, да све ради као да је већ почела кампања за предсједника Српске. А чини се и да Станивуковић себе већ „види“ на тој позицији, без обзира шта кажу друге опозиционе партије.

Наравно, критика предсједника Српске није могли ни без Маринка Божовића, који се огласио и прије СДС-а, на чије чело, како се чини, жели да дође.

Огласио се и СДС. Како кажу, ради се о „издаји“ и „злоупотреби Народне скупштине“. Сличне реакције могу се очекивати и од других политичких актера којима није нимало свеједно када „преко пута“ виде Милорада Додика.

Оно што некако измиче из вида јесте да је „укинут притвор“ легитимно и легално изабраним предсједнику Републике Српске. Да се институција предсједника сачувала од разних медија и других циркуса. Показало се и да БиХ не може бити унитарна и да воља политичке „елите“ једног народа не може да буде испред интереса свих народа.

Оно што остаје мало за бригу јесте питање, како ће се опозиција у Српској понашати, ако се и када разним субјектима који су под неправедним санкцијама те исте укину?

Да ли ће им и то сметати?