Опозиција је у расулу. Странке не могу једна са другом, а не могу ни чланови једни са другима унутар партија.

Посебно је то видљиво у СДС-у гдје су, маске, коначно, пале. Не зна се ко кога више не може да поднесе и то чак ни не крију. Праве кланове, мијењају политичке дресове, а СДС су практично угасили.

„Ко није у стању уредити ствари у својој кући, у свом дворишту, како и на који начин да их уређује у читавој Републици Српској. Дакле, опозиција није способна да ријеши одређене несугласице, да ријеше ствари које треба да рјешава једна политичка партија и унутар своје политичке партије, али и у оквиру коалиционих партнера и онда на шта овај народ може да рачуна?“, каже Милорад Којић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.

На СДС, изгледа, не. Ово је, сматрају многи, дефинитивно крај некадашње државотворне партије, барем онакве каква је била. Ситуацију покушава да искористи Драшко Станивуковић и наметне се као опозициони лидер, док многи упиру прстом у њега, сматрајући да је добрим дијелом крив за расуло и подјеле у СДС-у.

Има оних који кажу како му је најава да ће та странка имати своје кандидате на наредним изборима помрсила планове да се он, испред опозиције, кандидује за предсједника Републике Српске. Већ неко вријеме је јасно да Станивуковић са оваквим СДС-ом не може, док са њим не желе Тривићка и Вукановић. Зато се све гласније и говори да ће лидер ПДП-а у неке нове везе. Помиње се ту покрет Игора Радојичића и још неки појединци.

„Сигурно да ће доћи до одређене прекомпозиције, односно да ће ту бакљу преузети неко други и мислим да је већ сада извјесно да ми нећемо имати опозицију какву смо имали до сада – СДС, ПДП, Вукановићева партија, НФ итд ево што и видимо да ће се оформити тај један нови покрет, колико ће то бити добро – нисам сигуран“, каже новинар Александар Стојановић.

„Нисам сигуран“ је можда и добар опис генералног стања у опозицији као таквој. Код њих је једино сигурно да једни с другима никако не могу а да у јавности глуме лудило и изигравају јединство. Од тога, напросто, нема ништа.

„Од заједничког кандидата тешко да ће нешто бити, они нису спремни да се усагласе, иако су неке од њих већ биле гласне по том питању, један од њих је сигурно Драшко Станивуковић, али јасно нам је да остале опозиционе странке тај приједлог неће прихватити“, каже Драгана Делић, политиколог.

У нечему је, опозиција, ипак, јединствена – у намјери да се докопа власти мимо изборне воље грађана. Али, и то јединство им ништа не значи јер су и у тим покушајима пропали. А и то је нешто у чему су јединствени – пропаст. На изборима пропадају редовно.