Многи је сматрају „најскупљом“ нашом пјесмом јер је препознатљива и саставни дио нашег бића.

Композицију „На Дрину“ или познатију као „Марш на Дрину“ компоновао је Станислав Бинички када је српска војска побједила аустроугарску на Церу 1914. године. Кроз ту пјесму истиче се неописива бол, али и храброст и воља.

Пјесма „Марш на Дрину“, коју је компоновао Станислав Бинички, постала је симбол храбрости цијелог српског народа у Првом свјетском рату. Као капелник који је водио оркестар Краљеве гарде и војни оркестар, Бинички је често изводио ову пјесму за вријеме рата.

Композитор је заједно са војском и народом прошао кроз тешку Албанску голготу, а по доласку на Крф, уз помоћ савезника, успио је да обнови војни оркестар и организује концерте. „Марш на Дрину“ постао је обавезан дио репертоара и извођен је широм свијета. Иако постоје записи да је пјесма извођена и између два свјетска рата, „Марш на Дрину“ је током средине 20. вијека практично био заборављен. Међутим, захваљујући дјелу нобеловца Иве Андрића, пјесма је поново постала популарна.

Иво Андрић је помогао да се ова пјесма поново чује

Андрић је у свом дјелу „На Дрини ћуприја“ описао догађаје који су се одвијали на том подручју, а пјесма „Марш на Дрину“ је постала званична химна српског народа у Андрићевом роману. Од тада, пјесма је поново добила на значају и постала је неизоставни дио српске културне баштине. Када је добио Нобелову награду 1961. године на додјелу је у Шведску понео и композицију „Марш на Дрину“. Дјело је тамо изазвало велику пажњу. Онда, 1963. године један гитариста је објавио ову пјесму. Потом је 1964. године снимљен и филм Жике Митровића „Марш на Дрину“. Пјесма је постала хит и снимљено је више од 25 плоча у разним адаптацијама, пише „Историјски забавник“.

Многи је сматрају „најскупљом“ нашом пјесмом јер је препознатљива и саставни дио нашег бића.

Ова пјесма је освојила не само срца домаће публике, већ и музички свијет ван граница наше земље. Услиједиле су бројне свјетске обраде, што само доказује колико је „На Дрину“ оставила дубок траг у музичком свијету. Холандска група „Тхе Спотницкс“ снимила је своју верзију композиције 1966. године, а исте године и британска група „Тхе Схадоњс“ је обрадила овај марш. Убрзо се придружио и њемачки музичар Џејмс Ласт, који је 1968. године такође урадио своју верзију. Осим свјетски познатих музичара, и наши домаћи су се одушевили овом пјесмом и одлучили да је обраде.

Група Смак је 1982. године снимила своју верзију, а исто је учинио и Бранимир Штулић. „На Дрину“ је постала незаобилазан дио сваког великог концерта и музичког спектакла, а њен звук се често може чути и у позоришним представама и филмским остварењима. Ова пјесма и данас оставља снажан утисак на публику, док се њени тактови и даље преносе са генерације на генерацију. „Марш на Дрину“ је не само симбол храбрости и отпора српског народа у Првом свјетском рату, већ и снажна музичка композиција која је оставила дубок траг у српској историји и култури.