Срби су одувијек вољели добро да поједу и попију. Ипак, да ли сте се некада питали како је изгледао јеловник средњовјековне властеле у вријеме када гомила поврћа (на челу са кромпиром који је у Србију стигао тек на пчетку XИX вијека) била непозната?

На двору првог српског цара, Душана Немањића који је државу проширио до неслућених размјера, добре хране није недостајало. Са великом територијом стигли су и нови зачини, нове врсте меса, до тада непознати рецепти.

Храна је имала велику важност на Душановом двору.

На двору се јело много меса – дивљач, риба, перната живина, суво месо и наравно, сланина! Нарочито је цијењено било овновско месо, а са приморја се на двор доносила и морска риба, хоботнице, као и усољена икра.

Послије Душанових освајања, Срби су имали своје солане у Албанији и Грчкој. Од осталих зачина, користио се бибер, мајчина душица, хајдучка трава, метвица, а допремани су шафран, цимет, мирођија, каранфилић.

Поврће није било “на цијени”. Звало се зеље, а када би помињали “љуто зеље” мислили су на лук и роткве. Ту и тамо, могао је да се поједе црни и бијели лук, купус, зелена салата, ротквице, маслачак, блитва и доста врста печурака.

Осим меса, млијеко и сви производи од млијека (сир, кајмак) су били праве посластице и резервисане за посебне прилике и властелу.

Нека “стара” српска јела тада су била “млада”, па су се како на двору тако и међу обичним свијетом, јеле гибанице, проја, цицваре, попаре.

Ипак, управо су преци цара Душана у Србији установили виноградарство, а чак је и постојао закон којим се забрањивало додавање воде у вино. Цар Душан је имао велики подрум у околини Призрена, па се на његовом двору точила “добра винска капљица”.

Рецепти са српског двора – Бифтек са бијелим луком
Овај рецепт датира са краја XИИИ вијека.

Исјецкати средње комаде јунећег бифтека у потопити у расол од купуса да одстоје један дан. Онда се изваде, просуше се и истрљају бијелим луком и маслиновим уљем. Тако припремљено месо се пече на жару. Готово месо се прелива сосом од црног вина, меда, печурака и купина који се пшеничним брашном повезује до средње густине.