Манастир Свете Богородице, у народу је познат и као Суково. Налази се испод бријега Царев камен, недалеко од Пирота. Тајне и легенде о његовом настанку сежу још у доба Римљана када је ово, наводно, било свето мјесто. Овај, садашњи манастир крије и двије изузетно занимљиве фреске, јединствене у хришћанском свијету.

Звучи невјероватно, али у Сукову се налази фреска свеца који је приказан са животињском главом. У питању је Свети Христофор, а о томе одакле му, како неки мисле магарећа глава, постоје разне легенде.

Једна од њих каже да је он потицао из племена људождера, такозваних „псоглавих”. У једном ратном походу, римска војска је наишла на ове необичне људе, ухватила једног младића и послала га у Рим. Тамо се младић упознао са хришћанством и при крштењу добио ново име – Христофор. Својим животом и мученичком смрћу заслужио је статус свеца. Чињеница да је једном у свом животу био људождер вјероватно је заслужна за то што је у Сукову проказан са животињском главом.

У истом манастиру крије се још једна мистерија.

Суково је дом Богородице са крилима! Правила о томе ко у хришћанској иконографији може да се прикаже са крилима су веома стриктна – то су само арханђели и Свети Јован Крститељ као онај који је најавио долазак Исуса Христа. Због тога је веома чудновато што у овом манастиру постоји фреска на којој крила има и Богородица.

Изнад фреске, међутим, постоји блиједи натпис који ову мистерију можда мало расвјетљава. Пише: “Да нас Богородица својим крилима чува и штити од свих напада злога који покушава да нас поколеба у нашој вјери”.

Ово није једини манастир у пиротском крају који крије мистерије.

Мистерија ћелавог Исуса

Црква Светог Петра и Павла, поред села Рсовци, на Старој планини у пећини брда Калик, позната је и као пећинска црква. У њој се налази фреска ћелавог Исуса, јединствена у православном фрескосликарству. Нема прецизних података како је ова необична фреска настала, али се претпоставља да је то било у вријеме кнеза Лазара и да су је насликали испосници из Синаја који су боравили у пећини.

У то доба, испоснице као храмови нису биле подложне црквеним канонима о томе како се представља који светац, па се вјерује да су Исуса из пећинске цркве насликали сами испосници и да она због тога није била подложна измјенама и цензури. Ипак, зашто су гости из Синаја Исуса представили баш ћелавог, мистерија је, подсјећа портал Дневно.

Мистерија ванземаљаца из Високих Дечана

Високи Дечани на југу Косова су задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. а фреске око 1350. године. Манастир се налази на списку УНЕСКО-ве Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовјековни споменици на Косову и Метохији“. У образложењу које је УНЕСКО дао 2004. године наводи се да су фреске манастира Високи Дечани једно од најврједнијих примјера тзв. “ренесансе Палеолога” у византијском сликарству и драгоцјен запис о животу у XИВ вијеку.
Ипак, управо једна од ових фресака деценијама је предмет дебата и спорења између оних који мисле да су је управо она коначни доказ да су ванземаљци већ посјетили ове просторе и оних који тврде да је ријеч “само” о умјетничкој слободи. Наиме, ту се налази чувена фреска Исусовог распећа са два “неидентикикована објекта” у лијевом и десном углу.

Ријеч је о два необична предмета у облику суза са зрацима у којима се налазе особе. Зраци стварају утисак кретања, па они који вјерују у НЛО тврде да је ријеч о ванземаљским летјелицама. Оно што је још мистичније је чињеница да су бића у „летјелицама” приказана у веома необичним облицима потпуно атипичним за сликарство XИВ вијека.