Свијет је био пред новим крвавим сукобом, ЈУГОСЛАВИЈА је одговорила силом и оборила амерички авион! Сукоб са Италијом трајао је до 1975!

Током првомајских празника партизани су ослободили Трст. Ипак, великим силама то се није свидјело. Устали су против Југославије, па је услиједила деценијска оштра борба, војна и дипломатска.

Трст је вијековима био дио Аустријског царства, иако су већину становништва у њему чинили Италијани. Послије Првог свјетског рата, у којем је Италија од 1915. учествовала на страни побједница, ова земља га је припојила себи, уз још неке дијелове Словеније и јадранске обале.

У Другом свјетском рату Италија се борила на страни Сила осовине. Капитулирала је 1943. године, послије чега је потпала под окупацију Њемачке. Првог маја 1945. године, партизани из 4. армије под командом Петра Драпшина и 9. словеначког корпуса ослободиле су Трст. Тито је хтио да овај град укључи у нову Југославију.

Овоме су се успротивили западни савезници, који су се бојали продора комунизма у Италију, па је на Југославију извршен јак дипломатски војни притисак. Премијер Велике Британије Винстон Черчил је вршио притисак на америчког предсиедника Трумана да се заједно супротставе југословенским трупама. Југословенска армија је имала пуну контролу над градом све до 12. јуна 1945. године, а онда су се партизани повукли. Ипак, још дуго ће остати у саставу послијератне државе јужних Словена.

Спорно подручје стављено је под заповједништво и надзор савезничке врховне командане. Југословенске трупе на том простору су ограничене на 2.000 војника.

Ово није донијело мир на границу. С италијанске стране границе биле су стациониране јединице пољских емиграната у саставу британске армије, под командом ватреног антикомунисте генерала Владислава Андерса, који је непрестано провоцирао партизане. Ни остали се нису уздржавали, па је од фебруара 1946. англо-америчка авијација непрестано нарушавала ваздушни простор Југославије. Али, тада смо узвраћали, па је у августу 1946. један амерички авион оборен, а други присилно спуштен, послије чега је ова праска престала.

Овај инцидент довео је кризу до усијања. С једне стране стојала је америчка коалиција, војно прекаљена током ратних година. Ништа мање одлучни нису били ни Југословени. Ипак, по први пут схваћена је неслућена „снага баланса“ између истока и запада. Против Југославије се није могло силом, јер је са друге стране, хипотетички, пријетила Црвена армија.

Ипак, мировним уговором у Паризу, 1947. године формирана је Слободна територија Трста, која је званично била под контролом Уједињених нација. Била је подијељен на Зону А, којој је припадао и сам град, под под заједничком командом америчке и британске војске, и Зону Б, под командом Југословенске армије.

Костистећи затегнутост односа Тита и Стаљина 1948. године, САД, Британија и Француска затражиле су да Југославија цијелу Слободну територију Трста врати Италији. Али, кад се Тито успротивио Стаљину, привремено су одстали од овог захтјева, рачунајући да ће Југославју истргнути из „руског заграљаја“.

Шест година касније, међутим, овај је план реализован, и 1954. године Слободна територија Трста припојена је Италији.

У југословенским градовима се тада демонстрирало уз повике „Трст је наш!“, а студенти су Београду јуришали на америчку и италијанску амбасаду. Остао је запис да је једна војничка јединица марширала од београдских Теразија до Славије – кажу да су то били Црногорци, Никшићани – и пјевала: „Друже Тито, ајмо у Милано, да јеб… Силвану Мангано“. Поменута Силвана је била италијанска глумица, позната по Љепоти и бујном попрсју.

Упркос притисцима, Југославија је границу са Итаљијом признала тек 1975. године.

Данас о том времену свједочи још само овај виц: „Деда уђе код унука у собу и разочаран што овај по цијели дан ленчари са слушалицама на глави, каже му:
– Еее, у твојим годинама ја сам ишао у Трст. Са другарима уђем у кафану, напијемо се, силујемо конобарицу, полупамо шанк… Нико нам ништа није смео… То је био провод!

Унуку досади да слуша ову причу и покупи се са друштвом у Трст. Послије седам дана враћа се, изобличен од батина.

– Шта је било? – пита га деда.

– Отишли смо у Трст, ушли у кафану, напили се, силовали конобарицу и полупали шанк… а онда је дошла пилиција и убила бога у нама – каже унук.

– Па како си ишао?

– Са туристичком агенцијом…

– Ааа, ја сам ишао са партизанима!“