Збијег пећина, мистична подземна црква, у чијој дубокој тишини почивају кости људи настрадалих тешком и мученичком смрћу.

Кађеница је мала црква смјештена у једној од пећина Овчарско-кабларске клисуре, удаљена од Чачка двадесет километара. Налази се у западној Србији, уз саму десну обалу Западне Мораве, у атару села Дљин. Ова црква-пећина је дио српске Свете горе.

Улаз у пећину није високо у стени која се уздиже недалеко од корита Мораве, али га зато није лако видjети, упркос стази и степеништу које данас води до улаза Кађенице означеног високим металним крстом.

Усjечена је у оштру стијену, а да нема степеница којима се до ње стиже. У унутрашњости пећине се налази пећинска црква и два камена саркофага са костима страдалника у пећини за вријеме турског зулума.

Трагична историја настанка цркве у пећини

У мају 1815. године када се водила битка на Љубићу, Турци су послали своје војнике да харају по српским селима на планинама Овчар и Каблар. Уплашени за своје животе, мјештани су се масовно скупљали у збјегове и бјежали од непријатеља. Тако су пронашли и ову пећину у коју су се сакрили мислећи да су безбиједни, наводи портал Лепоте Србије.

Да ли су Турци чули плач дјетета из ове пећине, или је то само једна од легенди, или их је нешто друго одало, никада није тачно утврђено.

Стигавши испред пећине Турци су позивали Србе да изађу и предају се. Слушајући тадашње приче, како су пролазили људи који би падали непријатељу у руке нико из збјега није изашао из пећине.

Револтирани Турци тада су донијели сламу на сам улаз, запалили је и у пећини се, према одређеним процјенама угушило око 300 Срба, мада према поједним историјским списима тај број је доста већи.

Пећина је од турске ријечи „кад“ што значи дим и добила име.

Кости несрећних људи који су овдје изгубили живот лежале су прекривене димом и прашином наредне 122 године, тачније све до 1936. када је владика жички Николај Велимировић наложио уређење пећине како би остало бар неко материјално свједочанство на тај злочин.

Анализа костију утврдила је да се међу настрадалима налазио велики број дјеце старости од једне до двије године живота, дјеце старијих узраста и особа старијих од 70 година.

Сви посмртни остаци сахрањени су у два камена саркофага, у средини је изграђена олтарска апсида па ова пећина има и одлике цркве.

Црква-пећина Кађеница је под управом манастира Преображење, који такође припада српској Светој гори. Сваке године 28. јуна, то јест на Видовдан, се врши парастос – молитва за покојнике.

Ова пећина се разликује од других јер није велика, у њеном склопу нема неистражених ходника и лавирината, а свакако да је њен културно-историјски значај огроман. Кађеница је тако још један споменик страдања.