НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

ПИКАСО ЈЕДНУ УВРСТИО У РЕМЕК ДЈЕЛА Шта значи хљеб на српским фрескама?

24/01/2023

Осим духовне димензије, хлеб у средњем веку има велику улогу у друштвеном животу.

 

 

Оно што данас називамо српском националном кухињом, утврђено је током владавине династије Немањића, те се њен развој може пратити током читаве владавине и богате историјске заоставштине.

„Предавање „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама “, по мом мишљењу, има вишеструки значај и поруку“, каже Марина Лукић Цветић, историчарка умјетности.

 

Она додаје да, поред тога што је хљеб примарна животна намирница, он је уједно и дио Евхаристије (једна од двије најважније свете тајне), у којој Свети дух, током причешћа на Литургији сједињује вјернике са Христом, који овим чином симболично свједоче остварењу његовог присуства.

 

О томе колико је специфична била српска кухиња упечатљиво говоре неке од наших најзначајнијих фресака.

 

„Многе фреске су вјерни свједоци времена које за средњовјековну културу, а и данас имају велику културну, историјску и духовну вриједност”, каже Марина Лукић Цветић.

 

Даље наводи да о специфичностима српске кухиње данас нам много казују: „Студеничка тајна вечера“, као и она из Пећке патријаршије, чувена „Царска гозба“ из манастира Ресава, затим „Свадба у Кани“ из Каленића или „Света Тројица“ из Ђурђевих ступова, наводи портал Лепоте Србије.

 

„О пророку Илији, коме у пећину хљеб доноси гавран, свједочи монументална фреска из Манастира Морача, чак је и Пабло Пикасо уврстио у ремек дјела свјетске умјетности“, закључује Марина Лукић Цветић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести