03/07/2023
Шајкача, име није добила по материјалу, шајка (врста чоје) од којег је прављена, већ по српским граничарима у подручју Шајкаша. По томе, разумљиви су узроци забунама и недоумицама око настанка имена ове капе, посебно што се заборавља да је ова капа раније прављена од друге врсте материјала.
Име „шајкача“ чува сјећање на српске борбене ријечне јединице припаднике службе Аустроугарске монархије са подручја Баната у 18. вијеку. Ови војници су називани шајкашима. Деловали су у водама Дунава, Тисе, Саве и Мориша на граници са Отоманским царством.
Носили су капе које су обликом врло подсјећале на бродове који су називани шајкама, наводи портал Лепоте Србије.
Страх и трепет на води, српски шајкаши су били одлучујућа сила при одбрани. Побједа је била тамо под чијом су заставом они наступали.
Како су шајкаши називали своју капу нема поузданих потврда, али је капа коју су они носили званично уведена као дио униформе у војску Кнежевине Србије.
Шајкача, то јест капа за војнике која „има форму граничарске капе“, уведена је прописом у Србији 1870. године. Одређенијим називом, као шајкашка капа, дакле као дио ношње конкретних граничара, названа је у пропису 1876. године,
којим је наложено да народне старешине носе „шајкашку капу“, каква је одређена и за народну војску.
Тако је као капа војника и нижих чиновника шајкача убрзо прихваћена — она је била на глави српских ратника у бојевима 1876—1878. године, откад је почело њено нагло проношење и прихватање у новоослобођеним крајевима.
Временом је шајкашка капа добила скраћени назив шајкача, и она је постала видљиво војничко обележје.
Сматра се да је након Првог свјетског рата, односно у вријеме Краљевине Југославије постала уз брич панталоне и копоран саставни дио новог народног одјевања.
У почетку, током раних 1920-их прво су је у селима носили повратници из рата, односно ратни ветерани, а до краја 30-тих година 20. вијека због традиције, једноставног кроја и јефтине израде постаје општеприхваћена капа млађег и старијег мушког сеоског становништва.
09/03/2026
