Манастир Поганово подигнут је крајем 14. вијека (1395. године) а живописан је богатим тематским програмом тек сто година касније, тачније 1499. године.

Овај манастир основао је и подигао српски племић Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана а посветио га је Св. Јовану Богослову.

Константин Дејановић, у историји познат и као Константин Драгаш, био је господар читаве источне Србије, дела Косова ‒ по њему названом Драгаш, као и сјеверне Македоније, чију управу је дијелио са властелинском породицом Мрњавчевић. Послије Бајазитовог, османског освајања овог дијела Србије, у походима на Тесалију, Мореју, трновску Бугарску и Цариград ‒ Константинопољ, Константин Драгаш, као и други балкански владари, постаје турски вазал и са Марком гине у бици на Ровинама 1395. године.

Све до 1927. године, кланац ријеке Јерме је био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао неоштећен кроз вијекове, наводи портал Лепоте Србије.

Манастир Поганово, са црквом посвећеном Светом Јовану Богослову, један је од највећих и највреднијих споменика српске средњовјековне културе. Основа одлично очуване погановске цркве малих је димензија. Једнобродна је, са двије бочне апсиде и подсјећа на тролисну дјетелину, носећи посебне одлике моравске архитектуре. Црква манастира Поганово грађена је од слојева камена и цигле. Изнад централног дијела наоса манастира је седмострано кубе, а на западној страни кула-звоник.

Манастир Поганово су 1499. године осликали умјетници из сјеверне Грчке, и ти прикази се убрајају међу највиша сликарска остварења тога доба на Балкану. Фреске манастира Поганово обухватају сцене и композиције Великих празника, Учења светих отаца, призора из Богородичиног живота, Христово страдање, ликове српских светитеља, балканских анахорета и апостола, који описују идентитет култа светитеља.

Око цркве манастира Светог Јована Богослова у Поганову налази се неколико економских објеката изграђених у оријенталном стилу, који се изузетно складно уклапају у тишину цјелокупног манастирског комплекса. У манастиру Поганову је до Првог свјетског рата чувана такозвана двострука икона ‒ двострана икона са ликовима Богородице и Јована Богослова, која представља једну од најљепших средњовековних икона с краја 15. вијека. Била је поклон царице Јелене, жене византијског цара Манојла ИИ Палеолога (1391‒1425), у знак сјећања на оца Константина Дејановића.

Данас се та икона налази у Музеју икона у Софији. Бугари су за вријеме Првог свјетског рата однијели у Софију и изврстан иконостас манастира Поганово, који су у 17. вијеку израдили мајстори из Дебра.

Спокојном духу манастира Поганово значајно доприноси његово величанствено лијепо и мирно природно окружење од чије љепоте застаје дах, што његове посјетиоце опредјељује да му опет дођу у посјету.