Церемонијом подизања заставе Босне и Херцеговине на брду Хум код Сарајева почело је обиљежавање 1. марта, тзв. Дана државности БиХ. Церемонији су присуствовали предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић и члан Предсједништва Шефик Џаферовић, градоначелница Сарајева Бењамина Карић те бројни други званичници. Обиљежавање је уприличено на мјесту великог страдања Срба у сарајевском насељу Пофалићи.

Званичници Федерације

Ни тридесет година година након великог стрададања Срба у насељу Пофалић злочинци Федерације нису  санкционисани иако се њихова имена добро знају. Да политичко Сарајево и њени представници не маре за  српске жртве одавно је познато, али данашњи чин само је потврда тих навода.

Национална застава БиХ подигнута је у непосредној близини релеја на брду Хум, у насељу у којем ни данас нема никаквог обиљежја за српске жртве.

Дан државности у главном граду Босне и Херцеговине биће обиљежен низом активности, а између осталог једна од тих активности је и полагање и посјета гробљу како наводе „првог предсједника независне Републике БиХ Алије Изетбеговића“ , истог оног чији се криминалци оптужени за убиство Срба у Пофалићима.

Подсјећамо, Пофалићи, велико насеље града Сарајево у коме је искључиво српско становништво, страдало је 16. маја 1992. и неколико наредних дана приликом претходно припремљеног и планираног масовног напада преко 3000 муслиманских војника регрутованих са подручја Сарајева и сврстаних у јединице „Зелених беретки“, Патриотске лиге из формација тзв. Армије БиХ.

Многе од њих су предводили познати криминалнци које је Алија Изетбеговић ослободио издржавања казне да би му послужили за обрачуне са Србима. Том приликом је опљачкано и спаљено преко 500 српских кућа и преко 1000 осталих грађевинских објеката. Многи становници српске националности свирепо су поубијани или ухваћени и затворени у логоре. Лица српске националности Пофалића убијана су приликом напада у самом насељу испред својих кућа, у засједама које су муслимани постављали на путевима и стазама којим су кроз шуму и пашњаке, преко брда Хума и Жучи, многе породице, са дјецом и старим, покушавале пребјећи на слободну српску територију. На крају, убијани су као затвореници, логораши или таоци у селу.

Злочини у Пофаилићима, током маја 1992. године нису усамљен случај, већ је то само једна карика геноцидног ланца који су муслимански властодржци у Сарајеву спроводили према Србима у читавој Босни и Херцеговини све до краја 1995. године

До данас су позната 72 имена жртава, али потпуни подаци о њиховом страдању ни до данас нису познати  јер политичко Сарајево до данас покушава да прикрије обим овог злочина.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ