Габријел Ескобар похвалио се да је захваљујући његовој молби упућеној одређеним политичким актерима у Републици Српској пропала идеја српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да јединственим наступом одбрани Републику Српску. То је потврда да постоје политичари који и даље сарађују са Стејт департментом, спремни да примају налоге из Вашингтона, рекао је Обрад Кесић, спољнополитички аналитичар из Вашингтона.

Обрад Кесић

У мору познатих чињеница које потврђују курс америчке спољне политике, специјални изасланик предсједника САД за западни Балкан Габријел Ескобар у обраћању испред Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса ипак је обзнанио и нешто о чему се до сада могло само нагађати.

Кесић је навео да је на питања чланова Комитета о ситуацији у Републици Српској и Црној Гори, Ескобар одговорио да је она под контролом Вашингтона – у случају Републике Српске преко опозиције, а у случају Црне Горе преко Владе директно.

– Више од изнесених чињеница запањује спремност господина Ескобара да то јавно потврди – рекао је Кесић за Спутњик.

Влада Црне Горе чека одобрења Вашингтона

– Иако је Ескобар избјегао да именује политичке актере са којима је комуницирао у Републици Српској, јасно да је ријеч о опозицији. Такође, он је пред Конгресом рекао и да се Влада Црне Горе обавезала да свако име које треба да буде постављено на неку функцију мора имати сагласност Америке. Значи, прије него се заврши постављање функционера од стране Владе, имена се шаљу у Вашингтон. На жалост, он је својом изјавом потврдио да постоје такви политичари који и даље сарађују са Стејт департментом – рекао је Кесић.

Када је ријеч о предсједнику Србије Александру Вучићу и Србији, Ескобар је поновио да САД подржавају “Отворени Балкан” и да не сматра да ова иницијатива искључује тзв. Берлински процес, те да да обје могу истовремено да се имплементирају.

Питање на које није хтио директно да одговори, каже Кесић, а тиче се Србије јесте судбина канцеларије америчке Финансијске корпорације за међународни развој.

– Ескобар је рекао да Стејт департмент подржава и жели да ДФЦ има већу улогу, али није хтио да се изјашњава око дешавања иза сцене гдје се води борба између Министарства финансија које ДФЦ сматра непотребним и Стејт департмента који у овој канцеларији у Београду види кључни алат за утицај на одлуке које се доносе на простору западног Балкана – навео је Кесић.

Додик први на листи критика

Иако је, према ријечима Кесића, избјегао да одговори на питање да ли ће се користити санкције у контексту процеса рјешавања питања Изборног закона у БиХ, Ескобар није крио намјеру да ће курс САД бити агресиван, износећи лично искуство које има са санкцијама, поготово на Балкану.

– Он је рекао да санкције успјешно мијењају понашање политичара и појединачних функционера, и да су најефикасније оне усмјерене против појединаца. Све ово говори да господин Ескобар и даље има мајнсет из деведесетих година, и мисли да ће Америка, под пријетњама санкцијама, и даље моћи да утиче на значајне одлуке које морају да се доносе на западном Балкану. Из свега, јасно је да ће ова администрација све више користити санкције због чега је и именовала новог кооординатора за санкције у Стејт департменту, и да ће, што се тиче западног Балкана, санкције бити усмјерене ка појединачним политичарима и политичким функционерима – рекао је Кесић.

Као први кандидат наметнуо се Додик који је, према Кесићевим ријечима, био главна мета критике специјалног изасланика предсједника САД за западни Балкан.

– На првом мјесту се нашао Милорад Додик, а такође у контексту БиХ и питања процеса везаног за доношење Изборног закона, отворила се могућност за доношење санкција и против Човића или Изетбеговића, а можда и обојице. Критике су даље претрпјели ЕУ зато што неће да убрза процес чланства за земље западног Балкана, затим Русија и Кина, и на крају Бугарска јер блокира европски пут Сјеверне Македоније – навео је Кесић.

“Ескобар је човјек предрасуда”

Кесић додаје да је први пут Кина замијенила мјесто Русије у количини критике изнесене на рачун малигног утицаја који САД препознају у “поквареним економским и енергетским потезима”. Русија је, каже, стандардно фигурирала као “фактор дестабилизације регије”.

Сумирајући данашње излагање Ескобара, Кесић каже да, изузев поменутих значајних детаља, у суштини није ништа ново најавио, већ само потврдило оно што знамо – да САД желе да подрже иницијативу ЕУ која има највећу улогу и одговорност за рјешавање проблема на западном Балкану, али да су Американци ту и да желе да буду од користи.

Анализирајући Габријела Ескобара са једне и Метјуа Палмера са друге стране, Кесић наводи да постоје непремостиве разлике.

– Палмер је много боље упућен у тренутну ситуацију, комфорнији је са чињеницама и нуди дубљу анализу. Ескобар има предрасуде. За њега су најважније ствари оне гдје је он био лично укључен – обарање Милошевића, подршка опозицији и доношење санкција према Србији. Такође, не треба заборавити ни његов ангажман у проглашењу независности Црне Горе. Он је фокусиран на те тачке, сматрајући их највећим успјесима спољне америчке политике, али у оваквим околностима то неће донијети велику корист САД. Палмер има бољи увид у садашње стање и чињенице и свакако да Ескобару треба вријеме да достигне тај ниво – каже Кесић.

На питање какав би западни Балкан требало да буде по мјери и укусу нове администрације САД, Кесић кратко одговара:

– Онај у којем би сви лидери примали налоге од Вашингтона – каже и додаје:

– Иако се свијет мијења, они би на тај начин остварили циљ да преко малих земаља и неодлучних политичких лидера имају много већи утицај него што имају тренутно.