Политиколог Ненад Кецмановић оцијенио је да колективни Запад жури да Србе на сваки начин интегрише у своју интересну сферу и да треба бити много наиван па повјеровати да нису инволвирани у рад Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ када директно и отворено интервенишу у Изборни закон усред избора.

„Истовремено, не мање отворено подржавају опозицију: странке, кандидате, медије, НВО у стотинама хиљада долара. Сами су објавили да су у рушење (предсједника СР Југославије Слободана) Милошевића уложили 50 милиона и то оних од прије пандемије и енергетске кризе. И са много мањим парама могли би да потплате сваког бирача у Српској, али петооктобарско искуство Србије научило је Србе памети“, рекао је Кецмановић за „Спутњик“.

Он је указао да су у све што се догађа на такозваном заједничком нивоу БиХ у Сарајеву уплетени прсти колективног Запада.

„Они су званично присутни у Савјету за спровођење мира у БиХ, у Уставном суду БиХ, у ОХР-у, као разноразни извјестиоци националних и међународних организација, а незванично у службама безбједности, војсци и нема гдје нису“, истакао је Кецмановић.

Он сматра да је опструкцијом Устава колективни Запад, који је умислио да је међународна заједница и свима наметнуо ту лаж, намјерно произвео безакоње, а онда су му се у тој работи придружиле и локалне антидејтонске снаге.

„Да би имали неко тобожње нормативно покриће, умјесто закона су увели правила, која прописују када и колико им затреба да раде буквално шта им се прохте. Зато мислим да се не треба дати увући у ту игру, него им само једноставно одговорити: `То што ви хоћете, ми нећемо. Ми разумијемо зашто то вама одговара, али и ви морате да схватите зашто то нама не одговара!`. Управо тако поступа (лидер СНСД-а Милорад) Додик и зато им смета“, каже Кецмановић.

Одговарајући на питање да ли су оправдане приче о специјалној операцији Запада и припреми Мајдана, Кецмановић каже да има превише индикација да би се таква прича одбацила.

„Изборни штаб (кандидата ПДП-а за председника Републике Српске) Јелене Тривић је при 80 одсто избројаних гласова и предношћу од 20.000 за Додика, одједном прогласио побједу, прекинуо комуникацију са јавношћу и позвао на улично славље. ЦИК није ни завршио бројање, а већ је најавио пребројавање. Па онда те лажне вијести о `емисарима из Србије који се мотају по Српској` уз изјаве Тривићеве да ће политику водити по инструкцијама из Београда … Очито је спољни фактор режирао конфузију, уличне немире, сукобе полиције и опозиције, што би био алиби за интервеницију Еуфора“, навео је Кецмановић.

Према његовим ријечима, опозиција сада као да је разочарана, није послала посматраче на поновно пребројавање у ЦИК у Сарајево или напротив имају апсолутно повјерење у ЦИК иако је први пут наводно омануо у бројању.

„Даље, гласало се истовремено на истом мјесту и пред истим комисијама и за посланике, и за српског члана Председништва, и за предсједника Републике Српске. Како то да је све било поштено и фер изузев на листи на којој је Додик?“, упитао је Кецмановић.

Одговарајући на питање чему је у контексту цијеле ове приче требало да послужи „вечерњи закон“ чије је измјене Кристијан Шмит донио у дану одржавања избора у БиХ, Кецмановић каже да се Шмит показао као велика шепртља и да је изазвао опште незадовољство између Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ.

Он је нагласио да би Кристијан Шмит, њемачки канцелар Олаф Шолц и предсједник Европске комисије Урсула фон дер Лајен ставили на црну листу не само Милорада Додика, већ и цијелу Републику Српску да немају један проблемчић – наметну ли сепаратне санкције само једном ентитету тиме ће му аутоматски дати статус посебне државе.

„Санкције се могу наметнути само државама и појединцима“, рекао је Кецмановић.

Говорећи о томе да ли у контексту сукоба у Украјини, улог Републике Српске на геополитичкој табли постаје већи, а сразмјерно њему, и притисци, Кецмановић каже да је Додиков улог тежи што се Русија, из тешко објашњивих разлога, повлачи и застаје у специјалној операцији, а колективни Запад пуним гасом заокружује своју интересну сферу на Балкану.

„Занимљиво је да и не покушавају да га придобију шаргарепом, него га деценију ударају штапом. Ваљда га сматрају непоправљивим, али бирачи у Српској незамјењивим“, каже Кецмановић.

Кецмановић наводи да ће Додик у наредне четири године наставити борбу против протектората, с тим што је преокренуо игру – док они настављају са покушајима одузимања надлежности Српској, он им парира враћањем већ отетих надлежности.

„Натезање конопца ће се наставити, а исход зависи и од правца и динамике глобалних престројавања. Колективни Запад жури да Србе на сваки начин интегрише у своју интересну сферу, али и Додик сада има савезнике Русију, Кину, Мађарску, па и Турску. Србија се ваљда подразумијева“, закључио је Кецмановић.