Делегат Клуба српског народа у Дому народа Парламентарне скупштене БиХ Душанка Мајкић изјавила је да лидеру СДА Бакиру Изетбеговићу требају партнери у власти из Републике Српске који ће увијек одговарати у складу са његовим политичким циљевима и потребама, за шта су се СДС и ПДП показали као идеални, те напоменула да Изетбеговић “ништа не даје џаба и тек тако”.

Она је навела да у посљедње вријеме лидери опозиционих странака Мирко Шаровић /СДС/ и Бранислав Бореновић /ПДП/ неаргументовано нападају СНСД и Милорада Додика тврдећи како су “СНСД и СДА коалициони партнери који се без икаквих трзавица успјешно договарају о подјели плијена и фотеља, па и о свему другом”.

– Није намјера двојца Бореновић-Шаровић изношење истине пред народ или на видјело јавности. Намјера је да се `Власи не досјете`, јер када се оптужује без доказа, народ често повјерује на прву – рекла је Мајкићева Срни.

Она је истакла да грађани Републике Српске имају право да их у институцијама БиХ представљају они који су на изборима добили њихово повјерење.

– Конституисањем власти на нивоу БиХ послије избора требало би да оду губитници, а на њихово мјесто да дођу политичке партије или коалиције које су побиједиле на изборима. Тако је свуда, у свим земљама и тако би требало бити у БиХ, али није – рекла је Мајкићева.

Према њеним ријечима, једино у БиХ је погажена изборна воља српског народа из Републике Српске, па су власт након општих избора 2014. године, уз подршку СДА и Изетбеговића, чинили СДС и ПДП као изборни губитници.

То што им грађани Републике Српске нису дали подршку, истакла је, било им је мање важно од тога што су ту подршку добили од Бошњака.

– Изетбеговићу требају партнери у власти из Републике Српске који ће увијек одговарати у складу са његовим политичким циљевима и потребама зато што су се СДС и ПДП показали као идеални. Траже само власт, а спремни су на безброј попуста и уступака – нагласила је Мајкићева.

Она је констатовала да су посљедице периода владања СДС-а, ПДП-а и СДА видљиве и данас, те да на многим важним функцијама у институцијама БиХ и даље сувјерено владају њихови кадрови.

Мајкићева је рекла да је занимљиво анализирати мјеста у институцијама БиХ која јасно показују да се СДА најуспјешније договара и дијели “плијен и фотеље” са лидерима СДС-а и ПДП-а.

На основу прибављених података, она је навела кадар СДС-а који и сада обавља функције у институцијама БиХ:

1. Драган Ћузулан, координатор у Канцеларији за реформу јавне управе. Мандат координатора је везан за предсједавајућег Савјета министара, што значи да је морао бити смијењен одмах након избора предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтије, али није.
2. Саша Обрадовић, директор Центра за уклањање мина /БХМАК/, именован је на ту функцију у септембру 2015. године и од тада му је стално продужаван статус вршиоца дужности, да би четворогодишњи директорски мандат добио тек почетком јуна 2019. године, то значи да ће на тој позицији остати до јуна 2023. године, готово осам година.
3. Слободан Ујић, директор Службе за послове са странцима, именован 2015. године на петогодишњи мандат који му је истекао. Сада је прошла већ година и по како се налази у техничком мандату. “Захваљујући подршци Шаровића и привржености СДА политици веома је неизвјесно да ли ће се окончати конкурс за избор новог директора Службе за послове са странцима или ће, захваљујући добрим односима СДС-СДА, Ујић наставити да врши функцију неизабраног директора по жељи СДА”, навела је Мајкићева.
4. Синиша Гатарић, замјеник директора Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ. На тој функцији је од 2017. године. Тадашњи предсједавајући Савјета Министара Денис Звиздић донио је рјешење о именовању Гатарића за вршиоца дужности замјеника до окончања процедуре за избор директора и замјеника директора ове агенције.
5. Љубица Козић, замјеник директора Института за интелектуално власништво, именована у јуну 2017. године на мандат од пет година, који јој је истекао 22. јуна ове године и не зна се колико ће трајати, с обзиром на то да иду општи избори.
6. Александар Цинцар, директор Института за стандардизацију, на овој позицији од 2011. године. Именован је од Савјета министара и тадашњег предсједавајућег Звиздића у мају 2017. на мандат од пет година, који је истекао у мају ове године, а он, рекла је Мајкићева, и даље суверено влада.
7. Мирјана Шућур, замјеник директора Института за мјеритељство БиХ, именована у децембру 2017. године као руководећи државни службеник на положају секретара са посебним задатком, почевши од 1. јануара 2018. Истекао јој је петогодишњи мандат.
8. Никола Перишић, предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БуХ, именован у септембру 2021. године.
9. Драган Шојић, директор Службе за заједничке послове БиХ, именован 18. јуна 2018. године на мандат од пет година, који му истиче у јуну 2023. “То је онај кадар СДС-а који је недавно ухапшен због више кривичних дјела”, подсјетила је Мајкићева.
10. Невен Акшамија, Агенција за државну службу. Већ је два мандата у функцији директора, мандат му је истекао 30. јануара 2021. године. Мајкићева је подсјетила, када је у питању овај случај, да је СДС замијенио функцију директора Дирекције за европске интеграције, која је била српска, за функцију директора Агенције за државну службу и том приликом именовао Невена Акшамију.
11. Млађен Мандић, замјеник правобраниоца Правобранилаштва БиХ. Мандат од четири године му је истекао у априлу, а именован је 2017. Остаје да обавља функцију до избора новог правобраниоца и два замјеника, што значи, додала је она, да се не зна колико још.
12. Небојша Попић, предсједник Конкуренцијског савјета БиХ, такође, обавља функцију у име СДС-а.

Говорећи о кадру ПДП-а, Мајкићева је навела:

1. Александар Золак, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, који је у статусу вршиоца дужности провео више од три године, а нови четворогодишњи мандат добио је у марту 2018. године, што значи да му је он истекао ове године. “Захваљујући СДА и даље обавља функцију директора ове институције и питање је до када ће то радити”, истакла је Мајкићева.
2. Зоран Тешановић, замјеник директора Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ. Од 2016. је на тој функцији, то значи већ седам година.
3. Трифко Буха, замјеник генералног директора Обавјештајно-безбједносне агенције, именован је 19. новембра 2015. године на мандат од четири године, који је истекао у новембру 2019. “СДА онемогућава сваку кадровску промјену у овој институцији”, рекла је Мајкићева.
4. Омбудсман за људска права БиХ Љубинко Митровић именован је крајем 2015. године, а некадашњи је шеф Политичког савјета ПДП-а. Мајкићева је навела да “можда сада није њихов члан, јер је морао дати оставку на партијске функције, али се зна коме је склон и ко му даје подршку”.

– Не претендујући да је овим обухваћен сав СДС-ов и ПДП-ов кадар у институцијама БиХ јасно је да је ријеч о великом броју људи и институција, а да су ти људи и даље на позицијама искључиво према вољи СДА и Изетбеговића –  указала је Мајкићева.

Према њеним ријечима, ко је мајстор сарадње са СДА иако није на власти, показују ови подаци.

Јавна је тајна, додала је она, да се у институцијама често говори да су Слободан Ујић, Александар Золак и Невен Акшамија “српски кадар на који СДА увијек рачуна, са којим се лакше договори него са властитим кадром”.

Мајкићева је рекла да је указала на овај кадар с циљем да се убудуће не шире дезинформације о ономе што није истина.