ЦИК БиХ својом наредбом од 10. октобра ове године није само тешко повриједио Изборни закон БиХ незаконито наредивши тзв. контролно поновно бројање гласова, а да није утврдила и објавила резултате избора за предсједника Републике Српске, што јој је као дужност јасно прописано чланом 5.30. став 1. Изборног закона, већ је том наредбом показала своју самовољу и непоштовање према свим локалним изборним комисијама (градским и општинским) у Републици Српској, наводи професор Милан Благојевић.

Милан Благојевић

Ради се о непоштовању тих локалних комисија и свих њихових чланова имајући у виду оно на шта ћу укратко указати у наставку, додаје Благојевић у тексту који преносимо у цијелости:

Када Изборни закон БиХ у члану 5.30. став 1. прописује дужност ЦИК-у да по завршетку избора прво мора утврдити и објавити изборне резултате, у конкретном случају за предсједника Републике Српске, закон то не чини без разлога него крајње рационално.

Наиме, Изборни закон тако прописује зато што ЦИК за испуњење те своје дужности већ има готове извјештаје које су му, као утврђене обједињене збирне резултате гласања у сваком граду и општини у Републици Српској доставиле свака од градских, односно општинских изборних комисија, што је њихова дужност прописана чланом 5.27. став 1. Изборног закона БиХ.

У свакој од тих локалних изборних комисија ниједно лице не може постати њен члан нити предсједник без сагласности ЦИК-а БиХ. Јер, чланом 2.12. Изборног закона БиХ је прописано да чланове општинских и градских изборних комисија, као и њихове предсједнике, именују скупштине општина, односно градова, али увијек УЗ САГЛАСНОСТ ЦИК-а БиХ.

Ни чланови бирачких одбора не могу то постати, а да њихово именовање буде искључено од било какве контроле ЦИК-а БиХ. Наиме, чланом 2.19. Изборног закона БиХ је прописано да чланове бирачких одбора и њихове замјенике именују општинске, односно градске комисије, тј. комисије чији чланови су претходно то постали уз сагласност ЦИК-а БиХ.

Али, против сваке одлуке о именовању сваког бирачког одбора, дакле и сваког од одбора чији чланови се сада настоје приказати као дио наводне организоване криминалне групе кривичном пријавом која је поднесена против десетина њих, могао се изјавити приговор општинској, односно градској изборној комисији, што значи да су такав приговор могли поднијети сваки од регистрованих политичких субјеката који су учествовали на овим изборима. А кад локална изборна комисија одлучи по тим приговорима, против те одлуке се може изјавити жалба ЦИК-у БиХ, како је прописано чланом 2.19. став 4. Изборног закона БиХ.

Дакле, закон и у погледу свих чланова бирачких одбора омогућује ЦИК-у да доноси крајњу одлуку о томе, тј. ко може, а ко не може бити члан сваког од бирачких одбора. Све то мора бити јасно прије почетка изборног дана, јер док се не одлучи о тим питањима не може почети гласање.

И све то је било одлучено прије овогодишњих општих избора, јер ниједан бирачки одбор и ниједан његов члан не би могао радити да је било приговора, односно жалби против њих и да о томе није одлучено у складу са наведеним законским одредбама.

Према томе, ЦИК је, када је ријеч и о изборима за предсједника Републике Српске, обједињене изборне резултате за сваки град и општину у Републици Српској добио од општинских, односно градских изборних комисија, а ове од својих бирачких одбора, у којима сједе чланови не само испред странака позиције него и опозиције, а који то нису могли постати без сагласности, односно коначне контроле ЦИК-а БиХ.

И зато наредба ЦИК-а од 10. октобра није само флагрантно кршење њене дужности да утврди и објави резултате избора, што јој прописује члан 5.30. став 1. Изборног закона, него је и самовоља и непоштовање свих локалних изборних комисија и бирачких одбора у Републици Српској, који легитимацију за свој рад на овогодишњим изборима нису могли добити без сагласности ЦИК-а када је ријеч о локалним изборним комисијама, односно без контроле ЦИК-а у жалбеном поступку у односу на било који бирачки одбор, закључује у ауторском тексту Благојевић.