Никаква сецесија Републике Српске није у плану, већ политичка борба за уставну позицију. Овако је Милорад Додик одговорио на манипулације из дипломатских кругова, о наводном отцјепљењу Републике Српске. Навео је да су Сарајево и Тирана два центра у којима се настоји спријечити ширење наводног руског утицаја на Балкану. У томе не заостаје ни Мило Ђукановић, пласирајући дезинформације да ће Српска наводно прогласити независност.

Република Српска

Причама о сецесији поново се етикетира Република Српска. Овакви наводи су пласирани прво у медијима, да би потом доспјели до дипломатских кругова. Све су поткријепили датумима, када би наводно Република Српска могла повући потезе који воде ка отцјепљењу. Означени су датуми 13. март, 17, 21. март.
И да ли се нешто десило? Пошто су им планови пропали, сада лицитирају са новим датумима. Тако се наводи да ће Милорад Додик 23. марта или 28. јуна, на Видовдан, подићи барикаде на ентитетској линији.

– Мени је било смијешно кад сам позван прије неколико дана када се одржавала сједница Колегијума НСРС у припреми за ову скупштину која је прошла. Онда су ме позвали, погледао сам на телефон, имао сам пет пропуштених позива од стране амбасадора и сви су били из ЕУ.

Јавим се једном од њих и питам о чему се ради, шта је, каква је гужва? Пита да ли ми то држимо Колегијум да вечерас одржите сједницу НСРС и прогласите независност. То је неко лудило, не разумијем о чему се ради. Сад се види да то није била истина – истакао је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.

И не покушава се Српска само на овај начин деградирати. Често се повлачи паралела између украјинске кризе и БиХ, у којој се српски кадрови приказују као бунтовници, спремни на сукобе и нереде. Озбиљне оптужбе упутио је и црногорски предсједник Мило Ђукановић, за којег би нефункционална БиХ могла бити жариште нових проблема на Балкану јер, како наводи, Српска константно пријети сецесијом.

Као реметилачки фактор у региону означио је и Српску православну цркву, а Београд и Бањалуку оптужио за медијску и финансијску подршку Русије. Само је Ђукановић пропустио да каже кога то Руси финансирају и гдје су тачно лоцирани центри, ако се већ одважио да пласира овакву дезинформацију.

– Црна Гора, БиХ, а то значи одметнута ова обавјештајна служба од Осмице, Албанија, Косово и Македонија имају организационо окупљање како би се наводно спријечило на Балкану (центар се налази један у Тирани, један у Сарајеву) ширење руског утицаја. Они покушавају да наметну наратив како Република Српска, ово или оно чини, како ће се отцијепити држећи тензију за Бошњаке, како ето требају они да анимирају међународни фактор, и у то је ушао и сам Ђукановић који се показује као антисрпски. То је он само чуо од ових из Сарајева и зато то и преноси – додао је Додик.

Раније покренути процеси у БиХ су политички и нису пријетња стабилности. Неће се рјешавати силом, а поготово не ратом – наглашавали су и остали званичници Српске.

– Не видим у овом тренутку да било ко може да наруши безбједност без обзира на сва дешавања у нашем окружењу и ЕУ гдје имамо ратна дешавања. Наш циљ је да одржимо мир и безбједност у БиХ и све поруке из Републике Српске иду у том смијеру – поручио је Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске.

Но, и упркос томе и чињеници да је Европа оптерећена бројним проблемима, сво ово вријеме није се одустајало од намјере да се политичка дешавања у БиХ доводе у контекст геополитичких прилика. Па су тако, подсјећамо, из Сарајева апеловали на стране амбасаде и међународне организације да појачају свој утицај на овим просторима.

– 28. јун, Видовдан, неки други датум да ће се Српска отцијепити требали су да буду показатељ овим снагама ЕУФОР-а да појачају присуство на нашим игралиштима, пред нашим медијима, да једноставно остваре ратне циљеве СДА – нагласио је Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

Управо се пласирањем неистина у јавност, које очигледно доспијевају и до појединих амбасада покушавају призвати и санкције за представнике Српске. Осим политичким, пријећено је и економским казнама, а за стручну јавност иза свега се крије намјера западних структура да успоставе стабилну колонијалну управу над балканским државама са циљем расрбљавања Балкана.