11/11/2021
Калабухов је рекао да не може да говори о легитимности или нелегитимности процеса враћања надлежности са БиХ на Републику Српску, напомињући да је то ствар политичког процеса и органа власти у Републици Српској.
Он је за БХРТ рекао да у разговорима за рјешење кризе у БиХ заговара да све одлуке морају бити донесене у дијалогу, у комуникацији између ентитета, који сами морају да се опредијеле како да нађу најоптималнији пут за излаз из садашње ситуације.
Русија сматра да је Република Српска питање враћања надлежности покренула у оквиру демократског процеса, а амбасадор Калабухов напомиње да су надлежности на БиХ пренесене под извјесним притиском међународне заједнице.
– Оно што ја знам, кад сам радио овдје у БиХ, оно што се дешавало у том периоду није било баш транспарентно, није било баш добровољно. То је био резултат неког “масираног притиска” међународног фактора на политичаре у БиХ. Ако они сада желе да преиспитају то, ако желе да донесу неке нове одлуке то је до демократски изабраних органа Републике Српске – навео је руски амбасадор.
Калабухов каже како је руски став да у БиХ не постоји високи представник, јер није испоштована процедура именовања Кристијана Шмита.
Он је подсјетио да су одлуку о именовању њемачког дипломате донијели амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за провођење мира у БиХ без консензуса, без начина утврђивања, без усаглашавања високог представника у Савјету безбједности УН.
– Као држава гарант Дејтонског споразума, ми смо чланица ПИК-а, али ми не радимо у ОХР-у док је тамо Кристијан Шмит. Ми не подржавамо никакве званичне контакте са господином Шмитом – рекао је Калабухов.
Руски амбасадор сматра да је одлука Валентина Инцка, коју је као високи представник донио на самом крају мандата и којом се у оквиру допуне Кривичног закона БиХ забрањује и кажњава негирање геноцида, била субјективна и неизбалансирана.
– Најбоље би било када би та одлука била узета у институцијама БиХ, у току расправе, у току дијалога. Овај дијалог, он се води. Наравно, можда не знају сви за овај дијалог, али разговара се о томе у дипломатским круговима. То је појам који због политичких реперкусија мора бити врло избалансиран и врло осјетљив – оцијенио је Калабухов.
Он је истакао да не види проблем у томе што је Република Српска ставила ван снаге одлуку високог представника о забрани негирања геноцида и других злочина почињених у БиХ, иако је ту одлуку Инцко донио у складу са својим овлаштењима, те сматра да је то ствар Народне скупштине Републике Српске.
Према његовим ријечима, Русија 2015. године није подржала Резолуцију о Сребреници у Савјету безбједности УН, коју је припремила Велика Британија, јер је тај нацрт, био неизбалансиран и кривио је цијели народ.
За Русију су упитне и одлуке Хашког трибунала, посебно пресуда према којој је Војска Републике Српске у Сребреници јула 1995. године починила злочин геноцид.
– Када смо били на почетку ове приче за оснивање овог суда, ми смо рекли да видимо његов рад као инструмент помирења у БиХ. Нажалост, то се није десило. Ми мислимо да оно што је урађено тамо није довело до примирења и толеранције у БиХ и због тога је познат наш став у односу на ове одлуке и свим овим трагичним дешавањима – нагласио је Калабухов.
Амбасадор Русије је указао да дипломатија његове земље настоји да све што се тиче БиХ буде избалансирано, те да они настоје да “избалансирају цијели став међународног фактора”.
– Ако чујемо за друга страна има неизбалансиране аргументе, ми их балансирамо на својој страни. И то је већ наш балансиран приступ. Када радимо у Управном одбору ми видимо да некада чак и терминолошки у документима има контрадикција са Уставом БиХ и то стално примјећујемо. Ми мислимо да, када анализирамо ситуацију, морамо узимати у обзир цијели комплекс фактора који су довели до ње, а не само да кажемо овај је кривац, овај ентитет је кривац – навео је Калабухов.
Он је нагласио да све мора бити избалансирано.
– У томе је наша избалансираност и улога у међународној заједници када се гледа реализација и имплементација Дејтонског споразума – рекао је Калабухов.
15/10/2024
14/10/2024