Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић изјавио је да се посебна сједница Народне скупштине Републике Српске због значаја и околности у којима ће бити одржана може упоредити са првом Скупштином српског народа у БиХ прије 30 година.

Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић

“Тада су тзв. грађански Срби заједно са национално освјешћеним Србима стали под један кров и јасно рекли ‘не’ надгласавању, домаћем и иностраном диктату и спријечили да будемо политички апатриди у овој земљи”, истакао је Калинић.

Он је подсјетио да је посланичка група у тадашњој Скупштини БиХ у октобру 1991. одбила да подржи Декларацију о независности БиХ, која је заправо била припрема за отцјепљење ове републике од Југославије.

“Током гласања српски посланици су били надгласани. Посланици СДС и СПО, као и један број реформиста, међу којима је био и Милорад Додик, изашли смо и формирали Скупштину српског народа у БиХ, која је јануара 1992. прогласила Републику Српску. Данас сам поносан што сам у томе дао и свој мали допринос, наравно и радостан што је Српска упркос свему опстала и наставља, колико год је други оспоравали, већ 30 година да живи на овим просторима”, рекао је Калинић.

Он је истакао да су притисци на Српску од њеног настанка до данас непрестани, како из Сарајева тако и од појединих представника међународне заједнице.

“Никада нисмо били без притисака. Они који нас не воле сматрали су нас нужним злом. У рату смо трпјели и војне и политичке притиске, а кроз санкције и према Републици и према локалним заједницама, и економске. На крају рата добили смо и санкције од Србије што је сломило срца многих наших људи. Научили смо, ипак, лекцију да морамо унутар себе мобилисати снагу, памет и сналажљивост да као народ опстанемо и сачувамо Републику.

То је знало руководство Српске да постигне у врло тешким, ратним временима, шта год о томе критички мислили. Одржали смо се, поред осталог и зато јер смо били јединствени, јер смо били спремни да дијелимо своју судбину са судбином народа и да општи интерес издигнемо изнад појединачног. То би требало да нам буде наук и у овим временима, која су у политичком погледу тешка и равна искушењима из рата”, истакао је Калинић.

Он је рекао да нема дана без притисака изнутра и извана, али да сада Република Српска има Милорада Додика и владајућу коалицију коју предводи СНСД и непристајање у континуитету на диктат међународних протектора.

“Имате једну другачију констелацију односа и на глобалном и на регионалном плану тако да оно што је могло проћи раније ‘шапатом’ данас једноставно не пролази, па колика год била, и на личном плану, цијена тог отпора”, додао је Калинић.

На питање како коментарише период рада Милорада Додика као предсједавајућег Предсједништва БиХ, с обзиром на чињеницу да је први који је начео низ тема и то веома битних за Српску, али и будућност БиХ, Калинић је рекао да је Додик без сумње урадио добар посао.

Према његовим ријечима, Додик је изношењем непријатне истине о стварном политичком стању у овој земљи оголио погубну улогу међународних старатеља, ОХР и неких амбасада.

“Са позиције предсједавајућег Додик је искористио многе прилике да прије свега разоткрије погубност политике тзв. ‘духа Дејтона’ на којој још од његовог потписивања јашу дијелови међународне заједнице и фрустрирана бошњачка политичка елита. И то је Додик без задршке урадио не само пред очима домаће јавности него и на скуповима земаља региона, али и пред Савјетом безбједности УН”, нагласио је Калинић.

Он је навео да је на иницијативу Додика и владајуће коалиције понуђена алтернатива овом међународном интервенционизму тј. да о будућности БиХ на равноправној основи разговарају легитимни представници сва три конститутивна народа и међусобне односе уређују кроз демократске институције враћајући у живот принципе изворног Дејтона.

“Ако ово не иде, јасно је да два народа никада неће пристати зарад флоскуле о грађанској држави на доминацију већинског народа и да имају право да на миран начин изаберу сопствени пут у будућност. Додик је на интелигентан начин, управо са позиције предсједавајућег, вратио у игру ‘успавано’ хрватско национално питање у БиХ без чијег дугорочног рјешавања тешко да ће бити мирне и стабилне БиХ”, додао је Калинић.

Такође, нагласио је он, Додик је успио да учврсти и још више развије односе са државама у региону.

“Односи са Русијом и Кином су стабилизовани и унапређују се на бази међусобног, па и личног уважавања. Мислим да полако престају на нас гледати у црно-бијелим бојама и да ће на крају испољити потребну стрпљивост како би разријешили босански Гордијев чвор”, рекао је Калинић.

Он је рекао да ће актуелни предсједавајући Предсједништва Жељко Комшић, прије било каквих њему омиљених напада на Српску и њено руководство, морати да добро размисли зашто је у двије сусједне земље и формално и стварно персона нон грата и како да ријеши тај “државнички” проблем.

На питање да ли БиХ има уопште будућности, Калинић је одговорио да њена будућност зависи од много чега.

“Овог тренутка од ОХР-а, Уставног суда у којем Србе прегласавају уз помоћ иностраних судија, од разних странаца инфилтрираних у безбједносне и друге службе. Милорад Додик, Жељка Цвијановић и Народна скупштина Републике Српске понудили су платформу другом ентитету и политичким представницима друга два конститутивна народа да између себе, без страног уплитања, разговарају о садашњим проблемима и будућности БиХ”, рекао је Калинић.

Он сматра да ће будућност БиХ одредити чињеница у којој мјери и на који начин је могућ повратак на изворни Дејтон да би се отклонила било каква могућност даље унитаризације а то значи доминације већинског народа под флоскулом да је грађанско битније и старије од националног.

“Дакле, БиХ може остати цијела, али /није парадокс/ из три равноправна дијела и да тако буде комфорна за сваки њен конститутивни народ, а ако то не иде, ако се то покушава избјећи међународно право познаје алтернативе које се могу реализовати на миран начин, јер ниједан народ у БиХ нема право да држи тапију над слободом и будућности другог народа. Да се то поштовало прије 30 година рат са свим трагичним посљедицама могао се избјећи”, истакао је Калинић.

Говорећи о значају сарадње са српском дијаспором и да ли се она више треба укључити у дешавања у Српској, Калинић је оцијенио да је српска дијаспора наше благо и да ни из далека нису искориштени њени потенцијали и помоћ коју је спремна да пружи у изградњи и напретку Српске.

“Било би пожељно да Влада има једно интерресорно координационо тијело које ће материјализовати спремност дијаспоре да и даље буде на располагању нашем народу у Српској. Али, потребно је много транспарентније објаснити потенцијалним инвеститорима из дијаспоре да ће овдје код нас њихов новац и њихови пројекти имати не само политичку подршку већ и пуну правну сигурност. Многи народи у овоме региону држе до своје дијаспоре, интензивно је укључују у своје развојне пројекте. То би требало да буде поука и за нас”, рекао је Калинић.

Извор: Срна