Општи оквирни споразум за мир који је потписан у Дејтону 1995. године као међународни уговор којим је успостављен мир и договорена данашња БиХ остао је непромијењен као документ, али му данашња стварност у БиХ не одговара, рекао је Срни савјетник српског члана Предсједништва БиХ за правна питања Милан Тегелтија.

Милан Тегелтија

Тегелтија је објаснио да је данашња стварност у БиХ креирана произвољним одлукама ОХР, разним наметањима, присилном централизацијом и отимањем надлежности од Републике Српске.

– Када би неко објективан данас читао одредбе Дејтонског мировног споразума, поредећи их са стварним стањем на терену БиХ, основано би поставио питање, да ли се овај споразум уопште односи на ову земљу – оцијенио је Тегелтија.

Он је истакао да је таквом имплементацијом до те мјере извитоперен тај споразум да су поједина цијела поглавља споразума бесмислена, јер се више немају на шта примијенити.

– Најочитији примјер су војни аспекти споразума, који су у вријеме потписивања били његов најзначајнији дио, а данас се суштински немају на шта примијенити јер подразумијевају постојање три војске у БиХ – навео је Тегелтија поводом 26 година од потписивања Дејтонског споразума.

Очито је, каже Тегелтија, да су Бошњаци подржани ОХР-ом и страним фактором третирали Дејтонски мировни споразум као прелазно рјешење на путу централизације БиХ путем његовог изигравања, док су Срби, Хрвати, Република Српска са добром вјером приступили том споразуму.

Тегелтија је нагласио да је данас апсурдна ситуација да се Република Српска у Сарајеву и појединим међународним круговима оптужује за кршење тог споразума зато што се на њега позива и тражи да се ствари у БиХ врате у његове оквире.

С друге стране, истиче он, Бошњаци се воде својим унитаристичким намјерама, етатистичким приступом, који иде до етатистичког фатализма, код којег се свака децентрализација проглашава фаталном за БиХ, што је далеко од истине и модерних државних модела децентрализоване државе, јер етатизам је превазиђен.

Према његовим ријечима, на крају је таква извитоперена примјена Дејтонског споразума довела да су два од три конститутивна народа дубоко незадовољна садашњом БиХ, а један се грчевито бори да задржи тренутно стање до којег се дошло изигравањем споразума.

– Ресет у дејтонске оквире је зато нужан да би БиХ могла бити функционална земља, довољно комотна за све конститутивне народе и оба ентитета – нагласио је Тегелтија.

Сутра се навршава се 26 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.