Републици Српској не пада на памет да се бави било каквим питањима рата и оружаних сукоба, рекао је Милан Тегелтија, савјетник српског члана Предсједништва БиХ, гостујући на АТВ-у.

Милан Тегелтија

Тема која посљедњих дана политичку температуру диже до тачке усијања. Како би правни механизми могли да потврде оправданост и одлучност власти Републике Српске да интервенционистички одузете надлежности буду враћене на изворна дејтонска подешавања.

Правни стручњаци Федерације БиХ утркују се да објасне како ће све иницијативе из Бањалуке пасти у воду, чак навијају за санкционисање највиших српских представника.

Експертски тимови Српске из различитих области за то вријеме припремају легислативу која би до 28. Октобра кроз парламентарну процедуру требало да заштити уставна права Републике Српске гарантована Дејтоном.

„Увјерен сам да ће до краја октобра бити сачињен сат закона у вези са враћањем надлежности Српској о којима ће се изјаснити Народна скупштина Републике Српске“, јасан је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Он је поновио да је Устав јасан да се БиХ састоји од два ентитета и да све оно што није изричито дато БиХ у надлежност припада ентитетима.

Милан Тегелтија, савјетник српског члана Предсједништва, посјетио је да је Дејтонски споразум зауставио рат у БиХ, и који је дефинисао услове мира. Један од тих услова је и Анекс 4 који се зове Устав БиХ, који је предвидио у себи надлежности Босне и Херцеговине тако што их је таксативно набројао.

„За све остало у том Уставу БиХ навео је да све што није наведено као надлежност БиХ припада ентитема. У ставу 3 тог истог Устава предвиђена је могућност преношења надлежности уколико се о томе договоре ентитети. Међутим, сваки договор између ентитета мора бити добровољан. Ми знамо на који начин су се преносиле те надлежности, каква робусна војна сила је била присутна у БиХ, 50 до 60 хиљада војника НАТО који су подржавали одлуке високог представника, то је била прислиа и пријетња. А општи правни принцип је да све што је урађено под присилом и пријетњом је ништавно. Према томе, Република Српска , као један од ентитета БиХ, располаже са оним својим надлежностима које је некада евентуално пренијела под тим условима на БиХ. Због тога, што диспонира тим надлежностима, она има право да те сагласности које је једном дала данас-сутра и повуче“, рекао је Тегелтија у разговору за АТВ.

Према томе, како даље наводи, говоримо о примарним надлежностима БиХ које нико не дира.

„Сви ови процеси су прије свега политички који се дешавају на политичком терену. Републици Српској не пада на памет да се бави било каквим питањима рата, оружаних сукоба, што се потенцира из ФБиХ“, рекао је Тегелтија.

Први став, како каже, је да се не доводи у питање територијални интегритет БиХ. Не доводимо у питање ниједну надлежност БиХ која је прописана Уставом БиХ у Дејтоснком споразуму.

„Не може нико да говори да Република Српска нарушава некакав уставни поредак, она се залаже са уставни поредак онако како је прописаном Уставом БиХ који је дио Дејтонског споразума. Враћање надлежности Републици Српској је један политички процес у којем Република Српска има легитимитет и легалитет да уђе путем свог законодавног органа власти, а то је Народна скупштина“, јасан је Тегелтија.

Рекао је експертски тимови припремају приједлоге одлука које ће бити презентоване Народној скупштини. Неке од тих одлука су већ демонстриране јавности. Тегелтија напомиње да Република Српска све ради транспарентно и јавно говори шта јој је намјера, а то није угрожавање територијалног интегритета, уставног поретка.

“Многи кажу постоје закони на нивоу БиХ који су ту област регулисали, међутим у темељу тих закона се налази тај уговор о преносу надлежности. Када те сагласности не буде легитимитет тих закона долази у питање, јер кад кући извучете темељ, кућа не може да стоји”, каже Тегелтија.

Он је рекао да је разочаравајући став опозиције у Републици Српској кад су у питању кључни национални интереси.

“Чуди ме да добар дио чланова опозиције не разумије историјски тренутак у којем се Република Српска налази. Ми с еналазимо пред питање бити или не бити. Није ово питање које може да чека. Или ће постојати Република Српска у форми како је уговорено у Дејтонском мировном споразуму или је неће бити, биће обесмишљена и биће пусто слово на папиру”, упозорава Тегелтија.

Он се пита која нам је друга опција и да ли треба да препустимо да и ово мало надлежности узму Републици Српској.

“Република Српска је доведен пред зид. Ми у ствари не бирамо шта да радимо, него бирамо да ли желимо да Република Српска опстане у фурми и капацитету како је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом или то не желимо”, јасан је Тегетија.

Он истиче да је договор у БиХ кључан за њено постојање и функционисање и да Република Српска већ дуже вријеме позива на разговоре.

“Они кажу ми нећемо да разговарамо, а камоли да се договарамо, такнуто-макнуто, све што је пренешено остаје на БиХ. Према томе с тим ставом не можете преговарати и ту не можете преговарати. Било би лијепо кад би то могло тако као што каже господин Шаровић и сви у овој земљи знају да је то нешто што је потпуно немогуће и да је то једна шарена лажа која се никад неће десити.

Говорећи о акцијама које предузима Тужилаштво БиХ Теглтија каже да српски члан Предсједништва БиХ има дејтонске гаранције за своју функцију и заштиту од кривичног гоњења за оно што ради српски члан Предсједништва.

“Тај његов имунитет се извалачи из Анекса 3 Дејтонског мировног спотазума који је уствари споразум о изборима из његовог члана шест који се позива на документ усвојен 1990. године од Конференције за европску безбједност и сарадњу у Копенхагену. Цитирано је у Дејтонском мировном споразуму у члану 6. Анекса 3 која гласи овако ‘онај изабрани функционер (а господин Додик је директно изабран на изборима) њему се мора омогућити да буде уведен у власт и да остане на функцији до краја мандата'”, каже Тегелтија додајући да се та његова функција не може прекидати изузев да настану Уставом предвиђене околности те се наглашава да у поменутом документу стоји је народ коначни ауторитет власти коју путем избора преноси изабраног функционера.

Цијели прилог погледајте ОВДЈЕ.