Дан након посљедње дипломатске офанзиве европских и америчких званичника, затишје на узаврелој бх. политичкој сцени. Призивана конкретна рјешења нису понуђена. Само апел да се спријечи ескалација и започне дијалог. Већ виђено – кажу аналитичари! И претходне сличне „офанзиве“, ако су и донијеле успјех, био је кратког даха. А домаће „болести“ постале су хроничне.

Састанак у Сарајеву (Фото:Predsjedništvo BiH)

Прије него што су америчко-европске дипломате слетјеле на сарајевски аеродром, из тог града, са јефтиним театром изнуде одзвањали су ратни бубњеви. И пријетње „завртањем руку“. Приземно се призивао нови материјал за Викиликс. Но, срдачна добродошлица није резултирала истим таквим испраћајем. Нагомилани проблеми опет су остављени домаћим иницијативама. И званичницима који непремостиве разлике у ставовима нису помјерили ни за милиметар. Својеврсни „фијаско“ дводневног преговарања за професора правног факултета Димитрија Ћеранића није изненађење. С разлогом.

– Међународно јавно право у данашњем времену јесте право јачега. Истина је да у тој области они који су јаки могу да играју по својим правилима. Међутим, има и нешто друго – свако затезање конопца може довести до пуцања – сматра Ћеранић.

Видео прилог можете погледати ОВДЈЕ

Најављивана америчка „тешка артиљерија“ у БиХ и на Западном Балкану на својеврсне препреке је наишла и у самом Вашингтону. Републиканци су блокирали процес именовања амбасадора због руског пројекта „Сјеверни ток 2“. Због тога, и нагомиланим властитим проблемима заокупљеној Европи, пријети дуга и хладна зима. Уз то, дугогодишњи југословенски дипломата Живадин Јовановић подсјећа да су одавно већ измијењени глобални односи на цијелом Балкану. Па и у БиХ. И интереси, такође. Доносити рјешења по наруџби – мач је са двије оштрице.

– Није Балкан празан простор који чека да дођу неки страни фактори и носе рјешења по наруџби једне стране. И ако неко има жал за протеклим временима и протеклим методама то је знак да је заробљеник прошлости – истакао је Јовановић.

А једини и неприкосновени пут у бољу будућност, сматра Живановић, стриктно поштовање Дејтонског мировног споразума. И дијалог домаћих лидера без било каквог наметања рјешења са стране. И без дијељења лекција, а поготово санкција. И не може се каже, цијели постјугословенски простор успјешно организовати а при томе имати различите аршине вредновања. Помоћ странаца као опцију, у Сарајеву и даље не одбацију. Аналитичар Срећко Латал вјерује у наставак „офанзиве“.

– Ипак, међународни званичници и међународни утицај, без обзира да ли они долазили из Америке и ЕУ, Русије, Турске и Кине могу само мало олакшати или отежати, али мислим да је постало јасно у задњих пар година да нити Америка нити ЕУ неће наметати нека дугорочна рјешења за БиХ и да наша будућност зависи од наших политичких представника – додао је Латал.

Дводневна политичка бура са епицентром у Сарајеву, тако је постала само још једна неуспјешна епизода у серијалу сређивања стања у БиХ. Од тога су, извјесно је, користи имали само власници ресторана и смјештајних објеката. А остатку за утјеху остају урушена обећања и политичке акробације. Природно стање, рекло би се!