12/10/2021
Недељко Чубриловић
– Сталним интервенцијама Републици Српској су одузете бројне надлежности и пренесене на ниво институција БиХ. Наравно, то је чињено противуставно и политички вишеструко штетно. Ако би се таква пракса наставила, Републици Српској пријети опасност да остане празна љуштура, да постане политичка територија без овлашћења, а самим тим и немоћна да заштити свој народ који ју је због тога и формирао и за њу дао велику жртву – истакао је Чубриловић.
Обраћајући се на тематској сједници Скупштине АП Војводина, предсједник парламента Српске је указао да они који желе да развласте Републику Српску раде то с циљем унитаризације БиХ и њеног претварања у грађанску државу, у којој би се одлучивало по начелу “један човјек – један глас”.
– То не би било спорно да у БиХ не постоје три конститутивна народа са сложеном и трагичном историјом међусобних односа. А та историја опомиње на опрез и подсјећа на крајње негативна искуства кад год су била нарушена права колективитета, у овом случају конститутивних народа – појаснио је Чубриловић.
Он је нагласио да се због тога Република Српска оштро противи умањењу надлежности које су одређене Уставом БиХ и Дејтонском мировном споразуму, а нарочито се противи наметању закона, јер је то насиље над демократијом.
Говорећи о штетност наметања закона и других аката од високог представника,
предсједник Народне скупштине Републике Српске илустровао је примјером од прије непуна два мјесеца када је тадашњи високи представник у БиХ, Аустријанац, Валентин Инцко, седам дана прије истека свог дванаестогодишњег мандата, наметнуо измјене и допуне Кривичног закона БиХ.
– То је за нас из Републике Српске неприхватљиво и због тога је Народна скупштина донијела акте којима не признаје наметнути закон. С друге стране, тзв. међународна заједница умјесто да тражи излаз из политичке ситуације у коју нас је довело наметање Кривичног закона, уводи новог високог представника, Нијемца, Кристијана Шмита, и то без сагласности Савјета безбједности УН, што је за нас, такође, неприхватљиво – појаснио је Чубриловић у обраћању у парламенту Војводине.
Он је указао да је циљ Републике Српске да сачува права и надлежности које јој припадају и које су изборене тешком муком и уз велике жртве.
Чубриловић је истакао да најзначајнију улогу у одбрани уставно-правне позиције Републике Српске, верификоване Дејтонским мировним споразумом као међународним уговором, поред представника Републике Српске у заједничким органима и институцијама БиХ, има управо Народна скупштина.
Према његовим ријечима, Народна скупштина Српске је демократски изабран представнички орган путем којег се штити витални национални интереси српског народа и Републике Српске.
– С тим циљем и потребом, само у овој години, Народна скупштина Републике Српске одржала је неколико посебних сједница на којима су расправљана питања заштите виталног интереса Срба као конститутивног народа и Републике Српске као дејтонске категорије – навео је Чубриловић.
Он је додао да данас у Скупштини АП Војводина говори у име Народне скупштине Републике Српске која ће 24. октобра обиљежити 30 година од свог формирања и дјеловања.
– На тај дан, 1991. године, дакле прије почетка трагичних сукоба, у Сарајеву је одржана Оснивачка скупштина српског народа у БиХ, која је претеча данашње Народне скупштине наше Републике. Прву скупштину чинили су посланици који су били изабрани у Скупштину Социјалистичке Републике БиХ на првим демократским изборима, који су у новембру 1990. године, одржани у тој републици бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – подсјетио је Чубриловић.
Он је констатовао да је формирање Скупштине српског народа у БиХ био изнуђен политички потез, јер су српски посланици у тадашњем парламенту БиХ, супротно Уставу и законима, били прегласани о питањима од виталног националног интереса и није било никаквог другог начина да се тај витални интерес Срба у тадашњој БиХ заштити, него формирањем Скупштине српског народа.
– Формирање Скупштине српског народа у БиХ била је потреба и одговорност да се заштити право на равноправност и конститутивност српског народа, између осталог и право на властиту државу, у том тренутку на СФР Југославију која је, на нашим просторима, једина била суверена и међународно призната држава – рекао је Чубриловић.
Он је нагласио да су Срби инсистирали на томе да имају право на останак у заједничкој држави, док су друга два народа у БиХ, Хрвати и тадашњи муслимани, који су данас Бошњаци, демонстрирали своје право да изађу из те државе.
– То су биле међусобно супротстављене и непомирљиве опције и без обзира на бројне уступке српске стране, сукоб је био неминован. Он је трајао дуже од три и по године и однио је пуно жртава: више од стотину хиљада погинулих на свим зараћеним странама, више хиљада рањених и неколико стотина хиљада избјеглих и интерно расељених лица, уз огромно материјално разарање, уништавање имовине и других ресурса – истакао је Чубриловић.
Он је навео да се као и већина других ратова, и грађански рат у БиХ, који је трајао од 1992. до 1995. године, завршио мировним споразумом који је уговорен у Дејтону, 21. новембра 1995, а дефинитивно потписан у Паризу децембра истегодине.
– У складу са Дејтонским мировним споразумом, који се састоји од 11 анекса, међу којима је и Устав, државна заједница БиХ се састоји од два раноправна ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ. Према Уставу, БиХ има свега десет надлежности, а све остале су на нивоу ентитетских власти, а у Федерацији БиХ и кантоналних зато што се тај ентитет састоји од десет кантона – појаснио је Чубриловић.
Према његовим ријечима, српски народ је, преко својих политичких представника у Дејтону прихватио такву правно-политичку конфигурацију БиХ.
– Република Српска, по дејтонском Уставу, има сасвим довољно овлашћења и многи теоретичари њен уставно-правни капацитет именују као ‘држава у држави’. Међутим, тај ниво надлежности Републике Српске, у протеклих четврт вијека, стално је умањиван. Радили су то углавном представници међународних институција и организација смјештених у БиХ, а посебно Канцеларија високог представника, уз лобирање политичког Сарајева – истакао је Чубриловић.
Упркос непрестаној борби за доказивање и одбрану права на властити идентитет и државност, рекао је Чубриловић, Република Српска, па тако и њена Народна скупштина, успјела је да успоставља и одржава регионалну и међународну сарадњу.
– Наш парламент је потписао већи број споразума, меморандума, протокола и сличних аката о сарадњи са неколико државних, покрајинских и регионалних парламената. Ту је на првом мјесту сарадња са Републиком Србијом и њеном Народном скупштином, што нам је омогућио Споразум о специјалним паралелним везама. Са Скупштином АП Војводине потписан је Протокол о намјерама два парламента, 2011. године, којим је озваничена дотадашња и отворена перспектива новој сарадњи. Сарадња је посебно интензивирана након доласка делегације ваше Скупштине на челу са предсједником, господином /Иштваном/ Пастором у Бањалуку 2019. године и успостављањем парламентарне групе пријатељства – подсјетио је Чубриловић.
Након тога, додао је Чубриловић, континуирано се одржавају састанци и договори радних тијела, стручне службе и одвија се конструктивна сарадња.
– Посебно је унапријеђена сарадња и остварени су видљиви резултати у областима образовања, нарочито високог, мастер и докторских студија, те у области културе, не само кроз оснивање огранка Матице српске код нас, него и кроз гостовања народних позоришта и других институција културе… Остварена је добра сарадња и у области науке, здравства, спорта… те, сарадња у областима локалне самоупаве, европских интеграција и регионалне сарадње…
Можда је најзначајније истаћи добру сарадњу наших привредних комора, развојних агенција и привредних субјеката, те сарадњу у области економије, трговине, туризма и у другим областима које су животно важне за наше грађане.
Редовна размјена парламентарних делегација, посебно у посљедње двије године, подигла је наше односе на виши ниво. То је залог и обавеза наставка сарадње и у будућности – истакао је предсједник Народне скупштине Српске.
Он је констатовао да је сарадња између Народне скупштине Републике Српске и Скупштине АП Војводине одлична и корисна и додао да сарадња изван парламената, у другим сферама може и треба да буде још боља и потпунија.
– Да на томе радимо, сви смо позвани и обавезни”; поручио је Чубриловић и позвао све посланике Скупштине АП Војводине, као и друге добронамјерне политичке актере, да дођу у посјету Народној скупштини Републике Српске, да се и лично увјере да је она не само вишестраначка, што је била од првог дана, па чак и у вријеме рата, него и мултиетничка.
Наш парламент се не може конституисати уколико није изабрана одређена квота посланика из друга два конститутивна народа, Бошњака и Хрвата, а с радом не може почети ни Вијеће народа уколико у њему нема потребног броја припадника осталих, тј. националних мањина из Републике Српске. Ми смо спремни да будемо добри домаћини и радо ћемо вас угостити – истакао је Чубриловић.
26/07/2024
26/07/2024