Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић изјавио је да у Сарајеву не постоје озбиљни политичари, јер да је тако они би тражили рјешења, а не кривце, те поручио да је „инат политика“ савезник неуспјеха у БиХ.

– Био сам у Сарајеву, људи се радују санкцијама, да ће оне ријешити проблем умјесто да се радују сусретима и разговорима. Ако постоје добри аргументи требали смо их саслушати па би се ваљда промијениле ствари – рекао је Шпирић, који је и високи функционер СНСД-а.

Он је навео да би и међународни савезници требало да схвате да ова генерација политичара не може изнијети одређена рјешења.

– Мислим да ово што се дешава сада у Сарајеву је да пробошњачки блок служи и чува леђа Бакиру Изетбеговићу и СДА и да не смију направити корак напријед. То се не зове, као по међународним оцјенама блокадом, него чувањем БиХ – рекао је Шпирић за Н1.

Он је истакао да политика српског члана Предсједништва БиХ и лидера СНСД-а Милорада Додика и ове странке није била политика заоштравања ситуације у БиХ, већ сагледавања ситуације у земљи.

– Морамо се вратити на извор проблема да бисмо лакше сагледали будуће кораке – рекао је Шпирић и додао да се 26 година од Дејтона до данас, под мотом стварања функционалне БиХ, дошло у ситуацију да су створена три паралелна свијета, а два од три конститутивна народа изразили су своје велико незадовољство.

Он је истакао да су Срби 26 година кроз Народну скупштину Републике Српске као конститутивни народ слали упозорења да се проводе једностране активности развлашћења и уз одлуку бивших високих представника који су рекли да се наметнути закон може мијењати само ако се усвоји у парламенту.

– Срби су пожељни у БиХ, према мом мишљењу, само уколико су спремни да у политичком смислу пуцају у главу или ноге Републици Српској. Мислим да је добро да смо направили мали застој да упозоримо и кажемо да то није добро. Мислим да је добро да смо направили корак назад да бисмо имали неколико корака напријед – навео је Шпирић.

Он је истакао да је важан дијалог, али да не могу разговарати окренути једни према другима леђима, већ да се мора сјести и разговарати.